Žene, kese…!

Pre zaista mnogo godina, u avionu (!?) sam slušala traktat dveju gospođa o pranju veša. Detalje sam zaboravila, ali mi se završnica urezala kao lajt-motiv: “Ženo, veš mi se preporodio!”

Od ta doba, a prošlo je baš mnogo, ja čekam da mi se veš ili šta drugo u domaćinstvu preporordi i, taman kad sam digla ruke, renesansa se desi na sasvim neočekivanim mestima: u fioci sa začinima i u špajzu, na polici sa praškastim provijantom (provijant – namirnice potrebne za ishranu, naročito vojske, prim. aut.)
Znate onu situaciju kad vam ostane nečega u kesi, nikako nije za bacanje. Zatvaramo gumicama, vezujemo čvoriće, pakujemo u druge kese, al’ ne vredi, uvek se rasipa. U tom pogledu me je naročito izluđivao prah-šećer.

Odem kod moje Inger u Švedsku i, kako otvorim frižider – vidim sve kese zatvorene “šnalicama”, plastičnim štipaljakama različite veličine. U zamrzivaču – ista situacija. Hleb da bi sačuvao sveživu, “zakvačen” jednom takvom.

Naravno da osmah kažem: “Pa to mi reci, hoću i ja” i vratim se u Beograd sa tri pakovanja istih, od maleckih, do onih dugih oko 10cm kojima sam lepo zatvorila ogromnu kesu za skladištenje novogodišnjih ukrasa.

Zašto vam sad sve ovo pričam; naravno da bih volela da svi skoknete do Švedske, makar da kupite zatvarače, ali, kako to ipak nije realno, ova priča je potaknuta katalogom Ikee (tražiću nadoknadu za ovu reklamu – u zatvaračima) u kojem sam našla iste. Sasvim je moguće da ih ima i u nekom sličanom lancu prodavnica. Cena – veoma pristupačna, pakovanja – oko 20 komada.

Sitnice čine život, a ovo zaista pomaže, koliko god se činilo nebitno.

Ustalom, samo ušteda u čišćenju fioka od šećera, griza i/ili začina – neprocenjivo!