Zeleno i na +40

Samo neki dan predaha od tropskih vrućina, a onda, kažu meteorolozi, nova etapa vrelih iskušenja.

Ko gaji biljke, posebno na terasama, sad je u rovovskoj borbi sa suncem, ne bi li divni cvetni i zeleni ukrasi preživeli žegu.

Baš zbog toga, pitali smo eksperta, našu Miru Laušević, koja su najvažnija pravila – i za terase, ali i za travnjake, bašte…

Zlatna pravila letnje nege biljaka

Kao i nama, i biljkama je potrebno više vode, ali i nege tokom vrelih letnjih dana. To znači da ih treba učestalije zalivati i ne dozvoliti da se supstrat sasvim prosuši, ali ni preterivati, jer je višak vode čest uzrok propadanja biljaka posadjenih u saksijama. Važno je redovno ih prihranjivati, ali i više obratiti pažnju da li ih je napala neka štetočina.

Pravilno zalivanje biljaka i travnjaka tokom leta za mnoge početnike može predstavljati problem, a ovako vreli dani sa temperaturama iznad 30°C izazov su i za one iskusnije vlasnike bašta i cvetnih terasa.

Iako biljke nemaju iste potrebe za vodom, a različiti tipovi zemljišta na kojem se gaje imaju različitu moć apsorpcije i zadržavanja vode, postoje neka opšta pravila koja treba poštovati :

Vreme zalivanja – Rani jutarnji sati su najpogodniji za zalivanje jer će biljke onda tokom celog dana biti snabdevene dovoljnom količinom vode. Ukoliko baš niste u mogućnosti da ih zalijete tokom jutra, možete to učiniti i uveče, ali kasno. Kod večernjeg zalivanja travnjaka i vrtnih biljaka važi pravilo “što kasnije-to bolje”, a optimalna količina vode je 20 litara po kvadratnom metru. Pri ovako visokim temperaturam, može se javiti i potreba za većom količinom vode. Gubitak vode iz zemljišta možete delimično sprečiti okopavanjem (održavanjem površinskog sloja zemljišta u rastresitom stanju) a zemlju neposredno oko biljke pokriti slojem malča.

Zalivanje balkonskih cvetnica – za većinu njih pri ovako visokim temperaturama, važi jedno pravilo – i rano ujutru i kasno uveče! Većina balkonskih cvetnica nije posađena u duboke saksije, pa je prostor u kome voda može da se zadrži manji. Osim toga, svaka biljka u fazi cvetanja ima potrebe za većom količinom vode. Petunije, muškatle, lepi Jova… šta god od sezonskih cvetnica gajite na terasi ili prozoru, biće vam zahvalno za svaku kap vode u ovom periodu.

Zalivanje sobnih biljaka – Visoke temperature znače da učestalije treba zalivati sobne biljke. Ali oprez: biljke koje gajimo u kućnim uslovima su poreklom sa različitih geografskih područja i njihova sposobnost da podnesu sušu se dosta razlikuje. Ne postoje tačne norme za zalivanje, jer one zavise od same vrste biljke, ali njenog položaja u prostoriji, temperature, faze rasta… Najbolju sliku o tome daće vam sama biljka i supstrat u koji je posađena. Biljke mekih listova koje su žedne, prepoznaćete po tome što im klonu listovi ili se stabljike sa cvetovima malo poviju. Zemljišni supstrat je svelte boje i mrvičast na dodir. Najsigurniji način provere je da tokom vrelih letnjih dana svakodnevno posmatrate svoje biljke i češće proveravate drvenim štapićem do koje dubine se supstrat prosušio. Taj postupak je jednostavan, a jednom usvojen, lako prelazi u naviku: drveni štapić se zabode u supstrat do dna posude, a kada ga izvučete napolje, na njemu ostaje trag vlažne zemlje. Ukoliko je taj trag jednak ili manji od polovine saksije, vreme je da svoju biljku zalijete ponovo. Sukulenti i kaktusi će vam oprostiti ako ih ne zalivate baš sasvim redovno čak i u vreme suše, ali će slabije napredovati. Orhidejama i tropskim biljkama morate obezbediti više vlažnosti vazduha ili svakodnevnim orošavanjem ili postavljanjem nekih posuda sa vodom u njihovoj neposrednoj blizini (isparivača), a najbolje kombinacijom ove dve metode.

Zalivanje travnjaka – Novozasađene površine trebalo bi zalivati ravnomerno – dva puta tokom dana: rano ujutru i kasno uveče, najbolje prskalicama. Travnjak se zaliva tako da zemlja bude dobro natopljena do dubine od 15 cm (8-10 l vode/m2, nekada i više). Siguran znak da je travnjak dobro zaliven su barice koje počinju da se stvaraju na površini.

Zalivanje ruža – Iako su ruže biljke sa dubokim korenjem i cvetaju i u sušnim uslovima, potrebno im je dosta vode da bi izgledale lepo i bujno. Zemlja oko korena trebalo bi da bude vlažna, ali ne samo na površini nego i u dubini, zato zemljište oko zasada ruža mora da bude dobro drenirano i okopano. Tako se osigurava protok vode u dubinu i izbegava njeno zadržavanje na površini. Treba izbegavati zalivanje jakim mlazom, jer on sabija i spira zemlju. Ukoliko je moguće, ruže zalivajte crevom u podnožje biljke ili koristite sistem kap po kap, nikako rasprskivače koji vlaže celu biljku.

Zalivanje drveća – Kod mladih stabala zalivanje u prve dve godine je učestalije, ali je uslovljeno i trenutnom količinom padavina. Kada se stablo dobro zakoreni i učvrsti, potrebe drveta za vodom se smanjuju. Što su stabla drveća starija, zalivanje je ređe. Zalivanje se obavlja ručno, poluautomatski i automatski, rano ujutru ili kasno uveče, tako da se supstrat dobro natopi min do dubine od 25 do 30 cm.

Zalivanje četinara – Pri zalivanju četinarskih vrsta treba voditi računa da zemlja bude uvek vlažna, ali nikako previše. Preporučuje se češće polivanje sa manjom količinom vode. Kod četinara problem predstavljaju samo ekstremne vrućine, preko 35 stepeni. Takodje ih treba zalivati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, posle 22.00h. Ovo važi za sadnice četinara u prve tri godine od sadnje, jer je ovaj period dovoljan da se formira korenov sistem. Posle ovog perioda, oni mogu duže vreme da izdrže sušu, pa ih je dovoljno zalivati jedan put u četiri – pet dana ukoliko su u zemlji. Sadnice posađene u saksije, pri ekstremnim temperaturama treba zalivati otprilike svaka tri dana, što zavisi i od dubine posude.

Zalivanje žive ograde – Živa ograda je zahvalna za održavanje i ukoliko nije zasađena prethodnog proleća, dovoljno je zalivati samo tokom sušnog dela sezone. Kada god je to moguće, treba postaviti sistem “kap po kap”, jer je to najefikasniji i najekonomičniji način zalivanja. Treba zalivati do dubine od oko 15 -20 cm i ponavljati kad se zemlja osuši. Pokrivanje korena sa 5 cm malča znatno će smanjiti isparavanje, a samim tim i potrebu za vodom.

Prihrana biljaka – Sobne biljke, kao i one koje se gaje na prozorima i balkonima, treba prihranjivati tokom leta jedan put nedeljno. Pravilan postupak je da se prvo zaliju, sačeka se pola sata da biljke upiju vodu, a potom se doda tečna prihrana rastvorena u vodi. Biljke zasadjene u zemlji i četinare, najbolje je prihranjivati sporo otapajućim prihranama, kao što je na primer Osmokot.

Bolesti biljaka – sezona pune vegetacije je i idealno vreme za razvoj bolesti biljaka – štetni insekti i gljivična oboljenja su česta pojava, ali ne moraju biti kobne po biljke ukoliko se na vreme primete simptomi. Svaka veća promena boje na listu biljke ili pojava belih, zelenih ili crnih tačkica znači da je vreme da konsulutjete stručnjaka ili se obratite najbližoj poljoprivrednoj apoteci. Kao i kod ljudi, pravovremeno reagovanje, najčešće znači i sigurno izlečenje.