INvent Ivana & Nataša
Budimo iskreni: koliko je nas ( i koliko puta), tražeći realan razlog za muke s kilogramima reklo: to mora da je nešto genetski. Ruku na srce, to smo izgovarali kao izgovor koji dobro zvuči, realnije od svemirskog poretka ili Božje volje, ali, opet, van naše moći i kontrole.
Ivana Buzadžić
Evo dobre vesti (sad, videćemo koliko je dobra ): ne moramo da osećamo grižu savesti zbog ovog „vrdanja“. U našim DNK zaista postoje zapisi koji nekima od nas predodređuju mogućnost lakšeg gojenja.
I – da li je to sve? Genetski smo punački, to je tako i prepustimo se svome jadu.
Cela priča bila bi uistinu besmislena ukoliko ne postoji i nastavak i uputstvo šta sa #naopakom genetikom“. O tome INvent razgovara sa Ivanom Buzadžić, molekularnim biologom i specijalistom genetike.
INvent: Ivana, gojaznost je odavno na listi oboljenja, ali priča o genetici i ishrani, rekli bismo, relativno je nova.
Ivana Buzadžić: Genetika je do sada povezivana isključivo sa ozbiljnim naslednim bolestima, međutim, danas se zna da su nasledne bolesti povezane sa manje od 11% ukupnih gena, koje proučava klasična genetika.
Većina gena nas prati u svakodnevnom životu,kroz takozvani mehanizam interakcije gena i okoline, pa i kada jedemo, pijemo, uzimamo lekove, vežbamo, borimo se sa stresom ili umorom. Ove interakcije proučava genetika interakcija, oblast koja analizira specifične, jedinstvene odnose između naših gena i našeg načina života i navika, kao i sredine koja nas okružuje. Posledica interakcije gena i sredine je specifična i jedinstvena za svakog pojedinca. Ne možemo menjati strukturu gena, ali možemo modifikovatati njihov rad, ili, tačnije, njihovo ispoljavanje, izborom načina života. Ova visoko personalizovana prevencija može da pomogne i održavanju zdravlja.
INvent: Čini se da će mnogima biti najzanimljivija veza ishrane i genetike.
Ivana Buzadžić: Istraživanja vezana za hranljive materije su se poslednjih godina razvijala i evoluirala od epidemiologije do genetike, pa se i pažnja se usmerava na svakodnevnu interakciju ishrane, gena i životnog stila. Nutrigenomika je nauka o delovanju hranljivih materija (nutrijenata) na ekspresiju gena, dok nutrigenetika, njena podvrsta, ima treba da objasni zašto hrana i način ishrane imaju različit efekat na pojedince.
INvent: Znači li to da bi svako od nas trebalo da zna svoju „genetsku mapu“, odnosno da u DNK traži uzroke i posledice onoga što vidimo „na javi“?
Ivana Buzadžić: Pravilo jedna veličina odgovara svima, više ne važi. Koncept nutrigenomike zasniva se na pretpostavci da materije iz hrane, utičući na određene gene, mogu delovati na razvoj oboljenja i da je efikasnost prehrambenog režima i dijete zavisna od genetske osnove pojedinca. Koncept personalizacije u medicini već neko vreme osvaja svet, a nije novost ni u priči o ishrani. Nova su, međutim, saznanja o uticaju ishrane na genetiku kao i istraživanja koja dokazuju da svi organizmi ne reaguu podjednako na istu vrstu hrane. Preventivni genetski testovi daju informaciju o individualnom kapacitetu osobe i osetlivosti na različite faktore sredine: hrana, lekovi, zagađenje, pesticidi, stres, telesna aktivnost, UV zračenje
Ove informacije su temelj za donošenje specifičnih preporuka koje su prilagođene genetskom kapacitetu pojedinca, a cilj je očuvanje i jačanje zdravlja.
INvent: Ti svakodnevno „čitaš“ genetske zapise, baveći se upravo ovom oblašću. Reklo bi se da to, ipak, nije još dovoljno poznato, a ni dostupno većini ljudi.
Ivana Buzadžić: Ova ispitivanja se rade u kombinaciji sa kliničkim, ali i ličnim podacima osobe koja se testira i rade se kao deo pripreme individualnih programa ishrane, aktivnosti, načina života. Za sada se ne rade masovno, ali se mogu pronaći i realizovati.
I, naravno, uvek je bolje raditi ih preventivno, kako bi se na vreme utvrdile moguće „slabe tačke“, ali mogu da budu dobar saveznik i u procesima lečenja.
INvent: Tako gledajući, idealno bi bilo da se ovakva ispitivanja rade već kod dece? Da li se i u tom uzrastu može sve otkriti?
Ivana Buzadžić: Naravno. Ispitivanja se mogu raditi i u ranom dečjem urastu, a preporučljivo je, kao preventiva, svakako pre puberteta, jer se upravo u pubertetu ispoljavaju mnoge posledice genetskih interakcija, kao što je, na primer, gojaznost.
Ovo je, zaista, samo početak priče. U narednim razgovorima sa genetičarkom Ivanom Buzadžić otkrivaćemo i vezu sa pojedinim stanjima i oboljenjima, ali, što je mnogo važnije, i korake koje valja preduzeti da se spreče ili leče.