„Šta te boli uvo…“

Nešto razmišljam, kako bi grdno mogao da se prevari neko ko pomisli da sam u svemu mirna, staložena, racionalna i tolerantna. Dobro, godine učenja (čitaj: rada na televiziji bez „podrške“ moćnog pedigrea ili „sponzora“), nauče čoveka, a naročito ženu da sa ozbiljnijim mirom pristupa tuđoj neozbiljnosti prema poslu. Ipak, ima nešto što nisam naučila: nemam trunku milosti, a kamoli tolerancije u odnosu na budalaste i bahate osobe koje svojom neodgovornošću i glupošću očas posla upropaste nečiji trud i rad.

I sad, pošto svi već znamo da Ivanine i moje kolumne nastaju iz ličnih doživljaja, najpre umirujuća vest za prijatelje: ništa se strašno nije desilo, većina bi rekla čak ni preterano važno. Samo je meni otkrilo da nisam oguglala, da još mogu da poludim i da se u meni rađa primarna agresija u takvim situacijama. I, naravno, kad tu agresiju ne možeš da ispoljiš, ona se najlakše pretvara u auto-destrukciju. Pa mi posle čudno otkud ovaj grč, zašto me to boli…

Zaista, koliko ste puta svedočili da neko „uprska“ vaš ili tuđ rad i slegne ramenima ili traži neki baš glup izgovor? Može svakom da se dogodi greška, ali nije reč o tome. To su one situacije kada nešto u šta si uložio energiju, volju, vreme u trenu (o, Bože, sad mi naviru samo nepristojne reči, ali prećutaću, znaćete… ) upropasti nečije „boli me uvo“. Naivno sam verovala da će takozvani kapitalizam, privatna inicijativa i činjenica da od kvaliteta obavljenog posla treba da zavisi reputacija, ovde nešto da promene. Da će makar malo da umine sistem „radio ne radio- svira ti radio“, ali – ne! Ovde i dalje ništa nije toliko važno da bi se neko potresao.

Nađoh jedan sladak citat: „Čudo jedno kako sve krene po tvom kad počne i tebe da bude baš briga“. Rešenje? Moguće, ali teško je starog psa učiti novim trikovima. A možda je to i pitanje karaktera, vaspitavanja, tanke linije između odgovornosti i onoga što moderno nazivaju „control freak“. Šta da vam kažem? Mislite o tome kad vaspitavate svoju decu. Teško je odgajati neodgovorne ljude bez rizika za posledice, ali možda nije ni sasvim mudro učiti ih očekivanju da svuda i svagda postoji odgovornost.