Samo je Bog mogao da stvori nešto za nedelju dana

A i to bi moralo da ide na ozbiljnu reviziju.

Elem, ušli smo u Nedelju borbe protiv nasilja nad ženama. Ako gledamo surovo statistički, za naše uslove uspeh akcije bi bio da u ovih sedam dana ni jedna žena ne bude ubijena na kućnom pragu. I kad prođe sedmica – proći će i tema. Na to smo navikli.
Ali meni se malo smučilo. Ako okrenete registar nevladinih organizacija, ako njima dodate sva nacionalna i lokalna tela čija je odgovornost rodna ravnopravnost , shvatićete da nije malo onih koji bi morali da zaštite ženu. Ne dodajem policiju i sudstvo, to bi moralo da se podrazumeva.

Nisam radikalna feministkinja. Ne zato što je feminizam sam po sebi loš, već zato što su ga neke pretvorile u ličnu promociju i koristoljublje, a druge njime opravdavale svoju krajnju nedopadljivost (takođe sam protivnik generalizacija i zato čast i poštovanje izuzecima). Radikalna nisam, jer ne verujem u radikalizam bilo koje sorte.

Štaviše, rekla bih da se nalazim na nezvaničnoj „crnoj listi“ aktivistkinja. Ima tu nekih nerazumevanja, nekih ozbiljnijih gluposti koje su zamerene meni i mojim koleginicama i nekih trivijalnosti poput mog odbijanja da slepo pratim trendove i zalaganja da ne pametujemo nerazumljivim rečnikom, već da se približimo komunikacijom onima kojima je najpotrebnije.
Pa kad se već ne razumemo, hajde da se propitamo.

Kad god mi se ukaže prilika, pišem i govorim o pogubnom uticaju pod – kulture (jedva napisah „kulture“) na formiranje stavova i kod devojčica i kod dečaka. Ako imate snage i vremena, preslušajte tekstove splavarskih hitova, a devojčice ih znaju naizust. Dođu im kao mantre. Izvini što nisam stavila karmin, „sorry“ što sam pijana, malo me steže brushalter, ja sam TI bolja nego ona… Od početka se uče da budu u svrsi i da je sasvim u redu da budu kažnjene ako nisu udovoljile. Oprostite, nisam čula da se time feministkinje kontinuirano bave. Valjda je suviše ispod visokih tema i brige da mučene žene razlikuju „rod“ i „pol“.
Stavka dva- mediji. Još pre nekog leta zabezeknula me čitava emisija o izboru naj – da prostite – guze slikane tog leta, sa sve verbalnim balavljenjem na iste. Emitovala se u podne, pravo vreme da deca na miru odgledaju. Izvinjenje ako grešim, ali opet nisam čula da je bilo koja organizacija za zaštitu ljudskih prava na to (i tome slično) reagovala. Bilo bi od njih potpuno nedopustivo opravdanje da su vlasnice guza same to htele. One, najzad, možda i jesu, ali klinci koji to gledaju – dobili su i bez da su tražili.

O stavci tri – rieliti, više ne bih ni da govorim. Kasno je. Društvo je „popilo“ pripremne doze u prethodno navedenim oblicima i sad je ovo samo faza održavanja. Kao kod ovisnika o psihoaktivnim supstancama.

A onda – red vesti o ubistvima. I uvek ista šema. Da nije bolesno, čini mi se da bi te vesti mogle da se pišu unapred, samo ubaciš imena: on je godinama maltretirao, mnogi su znali, ali nisu verovali da će da ide baš tako daleko (!?). Ono „bliže“ (batine, psihičko zlostavljanje, ponižavanje najgore vrste) – to se dalo tolerisati. To je, ipak, njihova stvar.
U ovoj sedmici biće i bilborda i kampanja. Neke od njih su veoma efektne, možda će ostaviti trag. Informativne emisije će redno imati po prilog na ovu temu.

I to će proći. Komšije će i dalje viriti u tuđe lonce, ali će referisati novinarima tek kad negde „prekipi“. Centri za socijalni rad će se držati prijava, ako ih nema… šta da se radi. Policija ne može bez poziva, sudstvo ima tako mnogo predmeta…
A svest? A deca koja rastu? Budućnost? Da li će nam teme na skupovima i dalje biti akademske, rezervisane samo za emancipovane i obrazovane aktiviste i aktivistkinje ili ćemo bar probati da dosegnemo sam život? Hoćemo li progovoriti svima razumljivo i pragmatično?

Ah da, kad smo već kod govora: nesrećnicu koju je čoveka nedostojni skot godinama zlostavljao, mučitelj je uredno oslovljavao rodno senzitivno: kurvo, stoko, životinjo, budalo… Sve u ženskom rodu.
A onda je – zaklao.

P.S.
Oprostite, dragi prijatelji, i zbog gorčine i zbog prostota, ali ova tema više ne trpi eufemizme. I posebno oprostite dragi mladi prijatelji. Znam mnoge od vas i iz sveg srca verujem da ćete porasti u ljude kojima ovakve priče neće biti ni namenjene ni potrebne. Menjajte svet, pa makar trajalo duže od sedam dana!