Pozitiva

Verujem da svako od nas, pritisnut težinom svakodnevice, bar u nekom trenutku sedne da “pretrese” svoj život, navike, odnose, stresove… i neminovno zaključi kako mora da uradi nešto da olakša sebi i reši se “bukagija” koje vuku na dole.

Lako je reći, malo teže izvesti.

Sve sam probala: Jaku koncentraciju, disanje “na stomak”, odagnavanje loših misli, privlačenje pozitivnih dogadjaja pozitivnom energijom, pridržavanje uputstava iz kratkih motivacionih poruka sa interneta… To sve – radi posao.

Do prve prilike.

Čak i u danima kada ustanem puna životne energije, napucana voljom da pomeram planine – čim izadjem u spoljni svet, pročitam novine ili upalim tv – počne da mi opada entuzijazam. Često do potpunog uništenja istog.

Ima, onda, izvesnih ljudi za koje znam da će mi (čim vidim ime na displeju telefona odmah znam) obavezno reći nešto što ne želim da čujem. Da li je rešenje da takvima prestanem da dižem slušalicu?

Teško je biti svetao i vedar kada je oko tebe sve sivo. Tu snagu volje i rešenost da sam skroz ok mogu da praktikujem samo u svoja četiri zida, tako nekako ispadne.

A onda pogledam neke večito vesele i srećne ljude koji deluju kao da ih ništa ne dodiruje i pitam se kako… Imaju li oni taj unutrašnji mehanizam za kojim tragam? Ali opet – kako su imuni na sve oko sebe, jesu li neosetljivi i sebični ili samo – čvrsti?

Isto tako znam da su mi, uz svu zavist (koju povremeno osetim) što su tako hepi – uglavnom sumnjivi. Oni ekstremno i euforično srećni me čak malo i plaše.

Primetila sam takođe i da o sebi kao o “pozitivnim” najčešće pričaju neki baš nervozni i napeti ljudi, ne kapirajući očigledno da su prava pozitivnost i usiljen smeh vrlo suprotstavljeni.

Kako u ovako teškom vremenu biti stvarno “pozitivan”, kako se programirati da odbiješ lošu energiju ljudi i dogadjaja koje ne želiš oko sebe, kako biti dobar sebi i svojoj okolini?

Mora da može, stručnjaci imaju odgovor. Uskoro malo više o tome.