INvent Ivana & Nataša
Počela škola, mi u prvi razred – drugi put. Gledam roditelje koliko su uzbuđeni, mi, veterani, malo manje… Ono što je još zajedničko svim roditeljima prvaka je da najčešće uzimaju odmor prve nedelje. Deca se upoznaju, privikavaju i ostaju u školi kratko, mali su, mora neko u podne da ih vrati kući.
Bilo bi super kada bi se roditeljske „gimnastike“ sa školom tu završile. Shvatih ovih dana da u ovoj zemlji, od kada je ja barem pamtim – nikada niko nije pokušao da olakša roditeljima život. Školski autobusi ne postoje, oni što idu od adrese do adrese i skupljaju decu. Privatno to da organizuješ – ne možeš, potrebne su posebne dozvole, naravno, prevoz dece zahteva visoku odgovornost. Metro nemamo. Ko ne živi preko puta škole, osuđen je dok je mali da ga vode roditelji. Zapravo, osuđeni su roditelji.
Kad sam ja bila mala, škola je kao i sada počinjala u 8. Išla sam stalno pre podne, celu osnovnu školu. Roditelji su tada radili od 7. Dovodili bi nas u školu ranije, čuvale su nas tetkice – ili bi nas poveli tih sat vremena ranije na posao, ako je blizu, pa onda u školu.
Vremena su se promenila ka „zapadnom“ principu života, naravno samo da nam otežaju život, ja ne vidim da nam je lakše. Škola i dalje od 8 (osim onih nekoliko srećnih odeljenja u Beogradu gde su srećnici uspeli da upišu decu i gde nastava počinje u 9).
Nije poenta u spavanju sat vremena duže – poenta je u tome da sad roditelji po firmama mahom rade od 9, radno vreme im uglavnom nije do 17, kao što zvanično glasi, već često i do 18, 19h…Odvedu decu u školu u 8, pa onda ranije i odu na posao, šta će… Život je i postao samo posao.
A kako će malo dete da se vrati kući posle prepodnevne nastave, ili ode na popodnevnu – niko ne zna. Morate imati baka – servis, ženu koja čuva decu, 200 evra za boravak koji je neko snalažljiv napravio u komšiluku ili supružnika koji ne radi.
Kada smo birali školu u koju će ići naša deca, važno nam je bilo da je nastava isključivo pre podne. Mi nemamo 9 -17 organizaciju , ali imati nemoguća radna vremena je takođe problem.
Onda se ispostavilo da zbog preopterećenosti škole i kapaciteta deca (samo) u četvrtom razredu moraju da idu po smenama, cele godine. Preživesmo nekakoto prošle godine i sad smo neko vreme mirni. Jedna prvi, jedna peti – idu obe pre podne. Mlađa će imati celodnevnu nastavu pa će se vraćati u 15h, starija u 13 30. Dobro, samo 3 puta dnevno treba ići do škole. To je cena što ih nismo dali u bližu školu. Ali ne kajemo se, jer smo prezadovoljni.
Ali avaj! Izgleda da će mlađa morati i 3. i 4. da ide po smenama!
A starija, koja će tada biti 7. i 8. će ići samo pre podne, pa ćemo opet da se rasparamo…
I vrhunac….Juče je starija sva srećna došla iz škole i rekla da se priča da će u 7. i 8. razredu najverovatnije nastava počinjati u 9….
Tako da – kad idu obe pre podne jedna će ići u školu u 8, druga u 9, vraćaće se naravno uvek u različita vremena, a kad mladja ide popodne…ne mogu ni da složim misli…
Drugim rečima – ona stara frka „samo da mi deca ne idu u školu u različitim smenama“ dobila je novi, moderan zaplet.
Zašto jednostavno, kad može komplikovano. Snaći će se roditelji, ko njih pita. Ionako živimo veoma ubrzano, šta je problem biti na tri mesta u isto vreme…