Šopen, Šubert i Rahmanjinov nisu, nažalost, napisali ništa što bi zanimalo ovdašnje estradne zvezde. Nisu imali sreću ni da ih poznaje lokalni establišment , tako da su prilično skrajnuti iz naših medija i opšte kulture.
Bilo je, zato, pravo zadovoljstvo slušati pijanistkinju i profesorku na FMU, Mariju Đukić, kako ih sinoć na Kolarcu vraća u naše živote i naša osećanja. Marija je u njihovom i društvu prijatelja proslavila tridesetogodišnjicu umetničkog rada. Vrhunsko školovanje i usavršavanje u Rusiji i Švajcarskoj, učinili su je majstorom preciznosti i čarobnjakom emocije koju može da oseti i prepozna i onaj ko ne zna da zapiše i pročita nijednu notu.
Moguće je da za prikaz ovog sjajnog koncerta neće biti mesta u elektronskim medijima, pošto su ista već popunili „grandiozni“ i „zvezdani“, a sve „u paru“. Zato smo osetili potrebu i dužnost da vas mi izvestimo i od srca preporučimo neko naredno muziciranje. Sa takvih događaja čovek izlazi oplemenjen, bez snobizma i foliranja. Šteta je propuštati.