Neki novi – moljci

Nekad se znao neki red: moljci jedu vunu i, eventualno krzno. Krzno ne držimo, vunene stvari lepo upakuješ sa sve naftalinom i ostaviš za narednu sezonu i –žao mi je, moljci, zatvaramo trpezariju.

Rekoh: nekad, jer ovo što se sada dešava, prevazilazi svaku meru pristojnosti u lancima ishrane. Da li ste primetili rupice (često i više njih) na svojoj pamučnoj odeći? Ja se sa tim problemom borim već nekoliko godina, a, posle malo surfovanja po netu, shvatim da je to globalni problem. Nije da mi je zbog toga lakše, ali se bar podeli po neki savet i shvatiš da nisi šašav kad juriš moljce koji jedu pamuk.

Šta sve nisam radila: praznila garderober, detaljno prala i prskala insekticidom, provetravala odeću, stavljala lišće oraha i cvetove lavande, tražila naftalin bez jakog mirisa, jer ormani su u spavaćoj sobi, a treba zatrti moljce, a ne muža na spavanju. I ništa. Onomad me do belog usijanja dovela rupica na novom novcijatom pamučnom kardiganu.

Tako sam i krenula u istraživanje. Biolozi i dalje tvrde da moljci preferiraju vlakna životinjskog porekla – vunu, svilu, angoru, kašmir. Zapravo, tkaninu ne jedu moljci, već njihove larve i za to treba kriviti dve sorte: tineola bisselliella (takozvani obični tekstilni moljac) i tinea pellionella (u najslobodnijem prevodu – moljac sa ljušturom). Ne vole svetlo, kriju se u tami (baš me čudi) i zato ih nije lako brzo otkriti. Ako je verovati prirodnjacima, samo ova druga sorta izuzetno i ako baš nema životinjskih vlakana, hoće da mezeti i pamuk.

Znamo problem – ima li rešenja? Najpre, kažu stručnjaci, treba utvrditi pravi uzrok. Često odeću ne jedu moljci već „buba iz tepiha“ (Anthrenus verbasc) za koju, iskreno, prvi put čujem. Ovi insekti se hrane biljnim vlaknima, obično u prirodi, ali, kad se nađu u stanu, hoće da navale i na tepihe, mebl nameštaja i odeću. Viskoza i pamuk – tkanine biljnog porekla, smatraju poslasticom. Kako su leti
uobičajene u baštama i cvetnjacima, praktično je nemoguće potpuno zaštiti i isprazniti kuću od ovih napasnika. Dobra vest je to što se redovnim usisavanjem njihov broj može svesti na minimum.

Da budem iskrena, nisam primetila ni jednu od ovi buba. Moljce, međutim, viđam i, zanimljivo, nisu oštetili ni jedan džemper. A ni tepihe nemam po kući. Šta onda? Evo nekoliko predloga i iskustava, pa može da se proba:

1. „Ugroženu“ pamučnu odeću, posebno onu iz garderobera u kojem su nastala oštećenja, staviti u zamrzivač na 48 sati. Bilo bi idealno svu odeću istovremeno, ali verujem da je teško izvodljivo. Dok se odeća „smrzava“ i larve nestaju, dobro je istretirati prazan ormar sredstvom protiv moljaca.

2. Efekat sličan smrzavanju ima i potapanje ili pranje odeće na 60°C. Naravno, treba voditi računa o postojanosti boja. Odeća bi trebalo da bude u toploj vodi najamanje 90 minuta.

3. Larve uništava i hemijsko čišćenje, pa možda treba probati i sa vrelim mlazom pare iz jačih pegli (čišćenje ipak košta).

4. Lavanda, orah, luč i sve prihvatljiviji i organski insekticidi izgleda ne uznemiravaju moljce. Jedan sarkastični autor kaže: „Od lavande će rupice na vašoj odeći bolje mirisati, ali moljci neće otići“.

Zapravo, ovo je i vapaj i poziv svima vama koji imate sličnih problema, a posebno onima koji su problem rešili, da nam se jave i daju svoj predlog. Što bi se reklo – sevap je.