“Najvisočija“ nepismenost

Zapravo, Ivana je kriva: da ona nije od jutros pokrenula temu, možda bih i oćutala, ali kako je „teško žabu u vodu naterati“ – ne mogu da ćutim.

Ivana je prokomentarisala pismenost autora potencijalno zanimljive rasprave na temu zašto mladi znaju više o estradi nego o Njegošu. Ipak, podnaslov članka otkrio je da autor i urednik (ako ga je bilo), nisu familijarni sa gramatikom, pa je teško poverovati i u njihov iskren bol zbog zanemarenih književnih vrednosti. Naime, ispod provokativnog, čak jakog naslova: „Ko je ubio Njegoša?“, u podnaslovu se kaže da „Mladi u Srbiji mnogo bolje poznaju opus folk i pop ZVEZDI od onoga što su im u amanet ostavili domaći književni klasici“. Dobro, ja bih obavezno i „opus“ stavila pod navodnike, teško mi je i da pomislim na paralelu između narečenih i Mocarta, na primer, ali ovo dekliniranje zvezda nikako ne može da prođe. Ne kažem, analogija nije uvek pouzdan saveznik pri određivanju padežnog oblika, jer, na primer, genitiv množine imenice „čurka“ može da bude i „ćuraka“ i „ćurki“ (zašto baš ovo poređenje sa folk zvezdama?), ali zato postoje pravopisi, gramatike i pisani priručnici.

A onda i moja jutrošnja doza: samo za pola sata jutarnjeg programa od visokog gradskog činovnika u Leskovcu čuh da je postavljenO šest žardinjerE, a zatim od čelnika Nacionalne službe za zapošljavanje da je 2012. stopa nezaposlenosti bila najVISOČIJA.

I onda strara priča: ljudi su inženjeri, tehnolozi, „eksperti“, ne mogu znati gramatiku kao profesori jezika i književnosti. Za mene nema dileme: ljudi su nepismeni! Što bi rek’o uvaženi ekspert, meni se čini da je stopa nepismenosti „najvisočija“ ikad! Ili danas sve može u medijima, zato što to nije bitno. Zato što su lektori proterani, a pismenost nije obavezna. Nigde.

Neko će reći da gunđam. Moguće, ali biti do te mere nepismen za mene je jednako kao ne održavati ličnu higijenu. Ups! Zaboravih, ni tu nismo baš načisto šta je obavezno.