(Malo) sutra

Pokušavam da dobijem informaciju iz jedne javne ustanove šta mi je potrebno od dukumenata za neke potvrde (koje se, uzgred, baš lepo plaćaju). Izvinite, još ne bih da kažem iz koje, mogu d ih naljutim, pa da nikad ne dobijem te potvrde. Znate ono: koga je moliti – nije ga ljutiti.

1. pokušaj (nešto pre 10 sati)
– Dobar dan, mogu li da Vas zamolim za informaciju… (ispričam celu priču, trudeći se da budem kratka i konkrenta, naglašavajući da želim da uštedim svoje i njihovo vreme)
– Koleginica koja to radi nije trenutno tu. Mi radimo do 3, pa probajte kasnije.

2. pokušaj
Zauzeto, zauzeto, zauzeto… Počinjem da sumnjam u regularnost ovog zauzeća.

3. pokušaj
(vidi pod 2.)

4. pokušaj
(ponavljam celu priču)
– Koleginica nije tu, najbolje da svratite da se raspitate
– Ne mogu da svratim, radim duže od vas. Zbog toga i koristim telefon. (Ujedam se za jezik, da ne bih manje fino odredila svu besmislenost njenog uputstva).
– Ništa, probajte kasnije.

5. pokušaj (14.20)
(muški glas, ohtabrujuće, dakle nije ista ona…)
– Dobar dan, molim Vas za informaciju…
– Znate šta, ja sam ovde obezbeđenje, koleginice nisu u kancelariji, probajte kasnije.
– Ali ostalo je manje od sata za to “kasnije”.
– Onda najbolje sutra.

Najbolje…