INvent Ivana & Nataša
Maf pozira Ivani
U porodicama Zarić i Ristić nikad se nije postavljalo pitanje treba li imati kućnog ljubimca. Neko od njih je ivek bio član familije i sa te strane od nas dve nećete čuti dilemu da li je dobro da deca rastu uz životinje. Bilo je i istraživanja koja su pokazala da među onima koji su odrasli brinući o kućnom ljubimcu (ili su možda ljubimci brinuli o njima?) ima značajno manje zavisnika o opijatima. Naprosto, odgovornost se vaspitava, a uz nju idu i osećanje da si nekome potreban i da imaš važnijeg posla od prepuštanja depresijama i drugim lošim pričama.
Tako gledajući – čemu uopšte pitanje: trk po novog dečjeg prijatelja! Većina mališana će to dočekati sa ogromnom radošću, oduševljenje će trajati sigurno nekoliko sati, a onda dolazi realnost. Šta ćemo sada…?
Posledica – ogroman broj napuštenih životinja, tužna deca (bar neko vreme), iznevereni svi ciljevi. Da bi se to sprečilo, i pre pojave interneta, a danas svakako na mreži, pravili su se upitnici koji mogu pomoći u donošenju odluke. Za ove prilike, mi smo same napravile jedan odgovarajući našim prilikama.
Krenimo redom:
1. Da li zaista želimo životinju u porodici ili je reč o trenutnom ushićenju? Deca, a bogami i odrasliji, teško odolevaju ljupkosti šteneta ili mačeta koje smo videli kod prijatelja, lepoti dobro održavanog akvarijuma ili brbljivosti simpatičnog papagaja. U toj situaciji najprirodnije je poželeti slično zadovoljstvo. Ipak, pustite stvari da se slegnu „da prenoće“. Ako deca to i ne mogu, mi bismo morali da stvari racionalizujemo.
2. Imamo li prostora u kući za takvog novog člana? Rasptajte se o svakoj vrsti podrobno: šta je potrebno psu, šta mački, šta ptici. Na primer, ako u stanu nemate mesto na kojem nikada nema promaje, teško ćete pronaći adekvatno stanište za papagaja, iako on izgleda manje zahtevan od „trčećih“ ljubimaca.
Maci
3. Ko će svakog dana voditi računa o ljubimcu? Slika šetnje sa psom kroz osunčani pejzaž zaista prija svakoj imaginaciji, ali odmah joj dodajte i onu na kojoj je dosadna gradska kiša, sneg isprljan gareži i izduvnim gasovima i isto tako isprljan pas po povratku iz šetnje. Sem toga, pas teško može da razume da je pozorišna predstava dugo trajala ili da samo danas ne mora rano da se ustaje: on, jednostavno, mora napolje. Dvorište je u toj priči značajno olakšavajuća okolnost. Ovo vam Nataša priča o psima, Ivana će nekom prilikom, kao stručnjak, o mačkama.
4. Imamo li novca za odgajanje ljubimca? Jeste ljubav najvažnija, ali ima još ponešto. Većina ljubimaca ne bi trebalo da se hrani ostacima sa stola (a i tih ostataka onda mora da ima više), pa se kupuje hrana. Cene su različite, ne mora da bude najskuplja, ali, koliko znam – nema besplatne. Uz to, naši ljubimci nisu zdravstveno osigurani, vakcine, lečenje, pregledi – sve to košta. Primera radi, u prolećnim mesecima kada je na redu zaštita od parazita, kvalitetni preparati koštaju i po nekoliko hiljada dinara.
5. Šta kad krenemo na odmor? Nažalost, sezona odmora je vreme kada najveći broj ljubimaca biva bukvalno izbačen na ulicu. Kad god vidite lutalicu, setite se da ni pas ni mačka tu nisu dospeli svojom voljom. Postoje danas pansioni, ali koštaju, prosečno 5 do 10 evra po danu, što obavezno treba ukalkulisati u cenu porodičnog odmora. Dobra stvar je kad dete dovoljno poraste da ne mora na letovanje sa roditeljima, pa se onda porodica organizuje da nekoga uvek bude u kući.
6. Da li neko od članova poradice ima izražene alergije? Mnogi pedijatri smatraju da decu ne treba štititi baš od svakog alergena, ali, ako se već zna da je neko baš preosetljiv na mačje ili pseće dlake ili na ptičje perje – nije mudro to proveravati sa ljubimcem koji je već došao u kuću i za kojeg ćete se frapantno brzo vezati. Odluka o njegovom napuštanjnu doma, pa još i rešenje ko će ga uzeti, nisu nimalo laki.
Maci na umetničkoj fotografiji
I sad kad zvuči da smo vas totalno demoralisali, dolazi ključno: kućni ljubimac je samo neadekvatan naziv za biće koje će vas beskrajno voleti. Kada dobro odmerite stvari i kada životinja stigne u vaš dom, uneće i posebnu ravnotežu između ne-uvek-sjajne svakodnevice i topline doma. Obaveza koju ćete dobiti nije ništa prema zadovoljstvu kojim će vam biti uzvraćeno.
Zato sačuvajte ovaj upitnik. Ili neki drugi, lični, svejedno. Proveravajte povremeno, stvari se menjaju. Ja sam na svog prvog psa čekala ravno 20 godina. Od tada – više nikad bez takvog prijatelja. A onda gledam svog sina i Mafa, Ivanine Katu i Olgu sa Macom i znam: njihova srećna detinjstva imaju jednu komponentu za koje smo mi, roditelji, samo delimično zaslužni. Doveli smo im četvronožne prijatelje, sve ostalo je njihova zasluga.