Krekeri sa crnim maslinama i inćunima – strast koja se deli

Aleksandra Stefanović

Mnogima se desi da u trenutku osete potrebu da se profesionalno posvete nečemu što je do tog trenutka bilo više lično zadovoljstvo, plezir za porodicu i bliske prijatelje. Samo hrabri i odlučni to i učine. Aleksandra Stefanović je uspešna poslovna žena, mama sjajne Anje, stipendistkinje prestižnog evropskog univerziteta, supruga našeg kolege Nenada i, najzad, jedna od onih koja je dala pravi smisao pomalo (zlo)upotrebljenom pojmu gastro-blogerka. Pravi, zato što iz svakog njenog recepta, (a svaki recept je i priča), izviru posvećenost i iskrenost. Kad vam Aleksandra opriča kako to njena porodica uživa u nekom specijalitetu, dođe vam da je zamolite da i vas – usvoji.
Dok neko u tome ne uspe, zamolili smo Aleksandru da svoje Porodične gastronomije (posetite sajt ovde) malo podeli sa nama. Nismo ljubomorni, naprotiv. Biće to čista uživancija.
Aleksandra, izvoli!

Kažu da više nema dobrih poslova, već samo sjajnih ili onih mukotrpnih, gde radiš vredno a vratiti se u zavisnosti na kom si kraju planete, ili kog si pola ili rase. Kao, takva su vremena. Uče nas da, ako i nemamo baš neki ispunjavajući posao, jednostavno naučimo da ga volimo. Ili da pustimo da nas vodi jedino i isključivo strast i ostvarimo sjajnu karijeru, jer kad nas vodi strast, čeka nas blistava budućnost, ne obavezno materijalna, nego više moralna, ono kad možeš i sebi i svojoj deci da kažeš „jurila sam svoje snove i stigla ih“.

Da li, stvarno, zar? Ako su ljudi strasni kada nečemu čime se bave pripisuju najveću životnu vrednost, zbog čega bi to trebalo da bude posao? Da li uopšte strast treba pretvarati u posao, i koliko strast traje kad izgubi slobodu i postane opterećena zakonima i porezima? Je li moguće održati strast u okvirima korporativnih struktura i organizacija ili ona mora da bude oslobođena svih stega i interesa? Da li je onaj koga vodi taj „poslovni Eros“ stvarno srećniji od onog ko u svom poslu uživa umereno? Zar je uopšte moguće održavati strast godinama ili to mi samo mešamo strast sa entuzijazmom, ljubavlju, optimizmom i povremenom jakom emocijom prema ponekom projektu?

Nema sumnje da je strast jedna posebna energija, snažan osećaj uzbuđenja koje opčinjava i pokreće, pali srce i vrti mozak. Važno je da je imaš, da se osetiš živim, a šta ćeš i kako sa njom – zaista je stvar lične slobode izbora. Moja strast prema kuvanju traje baš dugo, ali nikad, baš nikad nisam poželela da budem poznati profesionalni kuvar ili da učestvujem u nekom kulinarskom nadmetanju, ma kako ono prestižno bilo. Paše mi i pokreće baš kako je sad, i sa svakim novim spremljenim receptom, makar to bili i ovakvi jednostavni krekeri sa crnim maslinama i inćunima, ja osetim posebnu životnu slast.

Sastojci:

Puter isecite na kockice, narendajte sir, a inćune i masline krupno iseckajte. Stavite u blender brašno, puter, sir, inćune, masline i začinsku papriku, i kratko izmiksajte da dobijete čvrsto testo. Prepučite testo na providnu foliju, umotajte i stavite u frižider da se hladi oko 20 minuta.

Na brašnom posutoj radnoj površini tanko razvucite testo, isecite ga na trake širine oko 5 cm, a onda svaku traku unakrst da dobijete trougliće. Ređajte ih na plehove obložene papirom za pečenje, pospite sa malo začinske paprike i pecite u zagrejanoj rerni na 200° C, 6-8 minuta, dok ne dobiju zlatnu boju. Izvadite krekere iz rerne, ostavite da se prohlade i pospite ih krupnom morskom solju.

Recept iz kuvara The Spanish, Middle Eastern and African Cookbook.