Nisam ja baš toliko ni naivna ni pregažena vremenom, da ne znam šta prodaje novine, sada i njihova elektronska izdanja. Ako senzacije iz života „elite“ stavimo na jednu stranu, drugi deo štiva čine tekstovi zajedničkog imenitelja „Kako da…“ . Zatupelom čovečanstvu sve više odgovara almanah uputstava, sažvakanih i spremnih za gutanje.
Iskrenosti radi, ima vanredno korisnih stvari, od kulinarskih receptura do tutotrijala (to se tako zove, zar ne?) za divne rukotvorine. I sama sam nešto naučila, nešto proverila, a, umesto papirnog kuvara, odavno koristim internet.
Ipak, u dnevnim glasilima, naročito najčitanijim, verovatnoća da naletite na ordinarnu glupost mnogo je veća nego da vaše znanje i veština od pročitanog napreduju.
Kao osvedočeni…pa dobro…hipohondar, posebno sam osetljiva na medicinske savete. Uspešno se lečim od konsultacija sa dr Guglom, ali ne možeš pobeći od dušmana.
U želji da koliko-toliko budem informisana, svakodnevno pregledam online izdanja dva-tri dnevna glasila. Gledajući tako, „prilepi“ mi se naslov : Kako da sa sigurnošću prepoznate infarkt i mesec dana ranije!
Nije to bez neke, znam ja. Gde baš meni i baš u danima kada se generalno loše osećam? I zašto baš sada kad su se blago aktuelizovale neke kardiološke dijagnoze u mom kartonu? Znam da ne smem da čitam, znam da ću se sto-posto prepoznati, ali ne vredi, sila je jaka, vuče i – šta ću, kliknem!
Hronični umor – štiklirano. Anksioznost – pa jesam malo uznemirena. Bolovi na različitim mestima (?!) – sve me boli, ali ovo je prilično glupo, čak i za mene. Što je najcrnje, osoba koja je odnekud (svakako ne sa relevantnog, medicinskog sajta) prenela i preuredila tekst, ni za trenutak ne ostavlja rezervu da bi simptomi koje, potpisujem, u ovom trenu oseća 90 posto ljudi, mogli da budu i svašta drugo, uglavnom banalno. Ne! To će zasigurno biti infarkt!
Pošto sam se već deklarisala, bez lažne skromnosti, moje poznavanje kardiologije, naročito urgentne, nije za potcenjivanje i brzo shvatih da su ovde ozbiljno pomešane babe i žabe – simptomi koji mogu (ali ne moraju) naposredno da prethode infarktu sa nekima koje ni vidovnjak ne bi vezao za srčani udar u narednih mesec dana (!!).
Dobro, dobila sam šta sam tražila. Sa jedne strane, moja podsvest radi svoje. Gore pomenuta anksioznost prerasta u ozbiljniju napetost. Sa druge strane, strašno se nerviram zbog totalne neodgovornosti kolega novinara i kolega urednika (ako ta funkcija još postoji). Da li se iko, bar za trenutak, zapitao kakvu i koliku štetu može da nanese svojom glupošću? Da li je nekome palo na pamet da zaista može da isprovocira promene kod ljudi koji imaju predispozicije? U belom svetu neko bi zbog toga mogao i da ih tuži. I, da to ovde ima smisla – i trebalo bi.
Šta sam u stvari htela, sem da sa vama podelim svoj jed. Ako možete, ne čitajte sve što miriše na glupost. Glupost je sama po sebi štetna i ostavlja ozbiljne posledice.
Eto.