Kako da budemo mentalno jaki… kao Novak.

Otkako sam shvatila kakav je igrač Novak Đoković, a naročito otkako je postao neuništiv kakav je sad, pitam se kolika je mentalna snaga potrebna da u takvom tempu kakav je njegov, a i mnogih njegovih sportskih kolega – izdržavaš sve što je pred tobom i nosiš se sa brojnim dešavanjima koje imaju za cilj da te sruše… jer nisu svi ljudi baš tako dobri…

Novaku ne znaju da napišu ime. Više puta su ga proglasili Hrvatom. Otkako je nepobediv znaju da mu zvižde kad servira – neki zato što ne vole što je neprikosnoven, oni primitivni verovatno i zato što je Srbin. Novaku usred turnira istrčavaju sa idejom da je neki njegov meč od pre 9 godina bio namešten. Jedino Novaku ne puste snimljenu poruku za kolegu koji se oprašta od tenisa na Australian Open-u. Nemoguće je da je sve slučajno. Čak i ako jeste – boli.

Novaka ništa ne lomi. Ako ga u dubini duše i zaboli, to ne pokazuje, niti to ima uticaja na ono šta i kako radi. On je živi primer čelične volje i jednog neverovatnog odolevanja svim distrakcijama.

Kako on to može?

Može zato što je vojnik i zato što ima neverovatnu mentalnu snagu koja je verovatno delom urođena, ali pre bih poverovala da je došla jednim fantastičnim treningom uma, jer Novak, kao ni svi ostali sportisti, ne trenira samo telo. Snaga uma mora često biti jača i od snage tela.

1. Nije poenta ne osećati ništa. To nije svojstveno ljudskom biću. Poenta je biti otporan i prevazilaziati situacije, a to se radi jasnim fokusiranjem cilja i koncentracijom na njegovo postizanje.

2. Na sve može da se odreaguje. Pitanje je samo da li to želimo. Bitno je da ako se uzdržimo od reakcije to ne naruši naš unutrašnji mir, već samo ostane iza nas i ostavi nas neoštećenim.

3. Treba da napravimo listu stvari koje ne volimo kod sebe i usredsredimo se da menjanje istih. Sa samopouzdanjem koje dobijamo pobeđujući sebe, dobijamo i novu snagu.

4. Isto tako treba da napravimo i listu svojih kvaliteta na koje smo ponosni. Treba ponekad i pohvaliti sebe samog i osvestiti sve ono što radimo dobro.

5. Razmislimo dobro o svemu što nas koči u životu i uliva nam nesigurnost. Neki put dajemo sve od sebe, a nešto nam, opet, stoji na putu uspeha. Često to budu događaji iz prošlosti kojih nismo ni svesni. Lekovito je porazgovarati sa terapeutom, to se uvek preporučuje.

Mentalno jake osobe imaju razlog što su takve. Radile su na tome. Studije kažu da to nisu ljudi koji su uvek „pozitivni“ – nije ni to baš sasvim realno. Oni umeju da budu i negativni, ali su za razliku od ljudi koji lako posustaju i predaju se – fleksibilni. Oni uvek gledaju samo napred, imaju velike ciljeve, ali raščlanjene na mnogo malih, da bi mogli da se posvete svakom. Ne rasplinjavanju se i realni su.

Preuzimaju odgovornost za sve ono što zavisi od njih i što mogu da kontrolišu.

Dakle – ono što ne mogu da kontrolišu, a to je često namera drugih ljudi, ne ulazi im u fokus.

Mentalno jako ljudi imaju pametnija posla i više ciljeve. Zato su posebni. I zato treba da učimo da budemo kao oni, ako nismo već.