Ivana

Nekoliko puta sam već na Tviter postavila istu sliku: veoma prometno stepenište u komšiluku toliko zagađeno i prljavo da zaista izgleda kao scena iz nekog jezivog filma. Živim na istom mestu već skoro 20 godina i tek u zadnje vreme sam počela da primećujem te gomile svakakvog đubreta – bilo je sigurno i pre, ali nikad u ovolikim hrpama. Ili službe za čišćenje rade slabije ili su se „Beograđani“ baš raspustili. Na tim stepenicama često sede prolaznici da prezalogaje nešto, u blizini su pekare i samoposluga. Ćoškare neki momci i piju, takođe. Kad završe sve uredno zgužvaju i bace, jer ...

Prošla je sezona praznika, pa da se sad iskukam na miru. Ne zamerite, znam da nije „svetsko pitanje“ i da nikome život ne zavisi od toga, ali u pitanju je nešto što me nervira već godinama, a sa padom standarda i poskupljivanjem svega – sada me nervira još više. Jer kad nešto već platim, hoću da to bar bude kako treba! Svi mi, potrošači, imamo hiljadu i jednu pritužbu na proizvođače, distributere… ova će delovati krajnje banalno, ali verujte da nije. Nije, kada kupujete poklon… Niko ne želi da da poklon sa nalepljenom cenom, jel tako? I onda pristupi guljenju ...

Ovo što smo doživeli jutros u Beogradu ne pripada 21.veku, ne pripada jednom VELEGRADU, kako Beograd nazivaju svi kada se nešto busaju, ne pripada PRESTONICI, što je u poslednje vreme omiljeni termin petparačkih novinara kad pišu „važne“ vesti iz „PRESTONIČKIH noćnih klubova“… Dovoljno dugo živim da pamtim i veće snegove, pamtim razne kolapse u saobraćaju, ali potpuno neraščišćene bulevare i velike gradske ulice nisam videla nikad. Bila sam primorana da decu vodim taksijem u školu jutros, autobus za nas nije moguć u ovim uslovima, mora mnogo da se preseda. Ustale smo pola sata ranije nego obično i od 7 15 ...

Ovogodišnji Sajam knjiga, koji sam (kao da sam „od juče“), posetila u subotu pre podne je bila jedna od većih gužvi u kojima sam se u životu našla. Guranje najbliže rok koncertima, ono kad si u prvim redovima. Ne znam… valjda sam ga ranijih godina posećivala u nekim zgodnijim terminima. Ovo je bilo zaista nezamislivo, što je bilo jasno već u podzemnom prolazu gde je reka ljudi išla samo na jednu stranu. Moram da kažem da me to veseli, lepo je da ljudi vole knjige, naravno da žele da ih kupe na sajamskim popustima, lepo je da se na jednom ...

Danas mi je jedna nenormalna žena, okrećući „pun“ posred pešačkog prelaza u mojoj maloj ulici, zamalo prešla točkom preko noge. Da napomenem da sam prelazila ulicu sa dve 8-godišnje devojčice. Izdrala sam se na nju, naravno, ona je bila ljuća od mene. Pre nekoliko dana sam videla ženu kako sa malim detetom u rukama pretrčava autoput… nedavno isto jednu koja na Novom Beogradu van pešačkog, po mraku pretrčava Jurija Gagarina vukući dete od otprilike 3 godine van pešačkog prelaza – destinacija tržni centar, nema ništa drugo preko puta… Dete se saplelo pa ga je zato vukla kao kofer, cipelice su ...

Grad čine ljudi. Prošla subota, Maraton, jedan od onih dana kada si ponosan na svoj grad, nasmejana lica i domaćih i i svih koji su nam došli. Karnevalska atmosfera, navijači, dobošari, bendovi…svi u službi podrške i bodrenja hiljada trkača. Ko nije nikada posetio Maraton – da zna: retko ćete imati priliku da se osećate tako ushićeno, dišete svi kao jedan-i sa trkačima i sa publikom. Retko ćete u životu imati i priliku da vidite toliko nasmejanih lica svih generacija i da im zavidite na trudu i volji da izdrže i pobede sami sebe… A onda će taj lepi balon odjednom ...