„Idi, idi nesanice…“

U 2:18h sam još jednom pogledala na sat. Ustajem u 7. Naravno, zbog toga je nervoza zbog nesanice još veća, pa ako je san i mislio da dodje na oči- sada sigurno neće. U očajanju (ovo mi je već drugo takvo veče zaredom, obično idu u serijama), pišem status na fb, na šta mi se javlja desetak drugara. Sve takođe ljudi koji ustaju rano i imaju gomilu obaveza sledećeg dana…

Šta nam je?

Pričala sam sa doktorom. Hoće to i od stresa, i u ovim godinama, i od poremećaja štitne žlezde, i od vremena i atmosferskog pritiska… sve to treba utvrditi, ali u trenutku kada nastupi panika „Kako zaspati“ nije to baš neka tema za razmišljanje.

Mama ima običaj da mi kaže „nisi dovoljno umorna“, hahahahahahahaah.

Čitam pre nekoliko dana u novinama neki starovremski recept koji navodno „uvodi u meditaciju“ – pomeraš prstiće na nogama i brojiš unazad od hiljadu… probala sam i to. Eh, moja koncentracija da dobro brojim me je razbudila za narednih pet dana.

Još je gore kad i zaspiš, pa se probudiš oko 4 – 5. E to je novitet među ženama kad prevale 40.

Moram priznati da vrlo malo još poznajem onih koje na spavanje odlaze bez ikakvih pomoćnih sredstava, a to je već alarmantno.

Kako biti naspavan? Kako ne ići zarozan i zgužvan na posao? Kako, na kraju krajeva, odmoriti mozak jer će nam trebati sutradan?

Završih tako na sajtu „Američke Fondacije za spavanje“ (i to postoji), pa evo da sažmem utiske…

Ono što već znamo je da treba da izbegavamo cigarete, alkohol, jake obroke i ekrane svih vrsta. Čitanje knjiga je dozvoljeno, tj. preporučljivo, jer lagano uvodi u san.
Treba da imamo mali ritual oko odlaska na spavanje, kao da je to neki događaj. Da se svečano valjda spremamo… ovo mi zvuči bezveze, zato sam stavila na početak, da ne kvarim posle.

Da i vikendom zadržimo sličan tajming odlaska u krevet i ustajanja. – I ovo je teško.

Izbegavati popodnevne dremke. Pomažu da se pregura dan kad smo umorni, ali pouzdano rasteruje noćni san.

Mora da se vežba, fizička aktivnost je neophodna – kako za sve, tako i za san.

Proveriti da li nam je dovoljno udobno. Možda nam smeta dušek ili jastuk, pa nam treba novi.

Proveriti okruženje u kojem spavamo – da li je dobro za višečasovni boravak. Treba nam mrak i tišina, dovoljno vlage..

Dobro bi bilo da nas budi jutarnje svetlo.

Za san se treba pripremiti. Sat vremena pre odlaska u krevet se treba lagano smirivati- ali ne u krevetu. Krevet treba da služi samo za seks i spavanje i um i telo treba da imaju takvu asocijaciju na njega. U krevetu ne treba provoditi ostatak vremena.

Ako ne možemo da spavamo treba da ustanemo i bavimo se nekom mirnom aktivnošću van kreveta (ekrani su, dakle, isključeni kao opcija). „Roštiljanje“ nije dobro – a to najčešće radimo u očajničkoj želji da zaspimo.

Satnica prestaje da bude tema broj jedan. Nekome treba više, nekome manje – hajde da se nađemo na 7, to je pretpostavljam svima dovoljno. Važno je da san bude zrav i dubok, okrepljujući.

Za to je između ostalog potrebno i isključiti mozak. Jedino što niko ne može da nam kaže kako to da uradimo…