GDE NESTADE OSMEH SA REKLAME?

O modernom “bankarskom ropstvu” možda je bolje i ne počinjati priču, svako ima svoju i uglavnom su sve – tužne. Verujem da je lakše ljudima koji žive u uređenim državama i sa boljim standardom. Kod nas, da bismo za života osetili malo istog – krediti i kamate nabacuju takvu omču da se malo ko nije pokajao što je uopšte ušao u banku.

Neka to i bude još jedan deo naše loše sudbine kraja 20. i početka 21. veka, ali ono preko čega apsolutno nikako ne mogu da pređem je demonstracija sile, koja na momente zvuči čak i kao pretnja – a takvo obraćanje je nedopustivo bilo kome, a kamoli nekome ko će ti dati 2 puta više novca nego što si ti dao njemu. Osmesi sa reklama i ljubaznih zaposlenih iz filijala nestaju onog trenutka kad ne isplatiš mesečni dug na vreme i krene teror sms-ovima i opomenama koje stižu na kućnu adresu.

Elem, ovog meseca sam prvi put „spalila“ karticu oko novogodišnjih praznika i poklona, nešto sam se zaigrala i mislila da neću napraviti problem epskih razmera ako budem dužna nedelju dana, praznici su… Na kraju krajeva – ja sam ta koja plaća kamatu.

Poruke stižu skoro svakodnevno, i na Božić ujutru, umesto čestitke… Ljubazne su za početak. Onda stiže jedna pojačanog tona, da je potrebno ODMAH IZVRŠITI UPLATU, velikim slovima, malo da se podvikne… da bi mi konačno na kućnu adresu stigla opomena čiju sliku prilažem. Stigla je 4 dana od datuma slanja, da u roku od 5 dana (!) izmirim tu strašnu obavezu (inače od 7 000 dinara – pitam se da li se tako obraćaju i milionskim dužnicima). Šta ako sam na putu? Razbaštiniće me? Tako mi zvuči ovo pismo…

Ko piše ova obaveštenja? Zna li elementarnu kulturu obraćanja? Zašto mi se posle ultimativne polupreteće poruke obraća sa „Vaša XY banka“… izuzetno emotivno je doživljavam posle takvog ophođenja. Znam da nije lično, svi dobijaju takve poruke, sa pozicije sile – da se zna ko je gazda. Tim gore.

Ipak, vrhunac je kraj opomene… “ U slučaju da ste izmirili dospele obaveze ZANEMARITE PISMO (???) i prihvatite našu zahvalnost“.

Svašta. Zanemarite vi moj dug, koji dugujem prvi put, uredan sam platiša – a ne date mi da dišem i smarate me i na Božićno jutro. Jel treba da vas se plašimo? Važi. Ali onda se mrštite na svojim lažno toplim reklamama, da imamo pravu sliku.

Ili nađite nekoga ko ume da formuliše poruku. Možda je to lakše i pametnije.