Dobro došli u svinjac(izvinite svinje)

Nekoliko puta sam već na Tviter postavila istu sliku: veoma prometno stepenište u komšiluku toliko zagađeno i prljavo da zaista izgleda kao scena iz nekog jezivog filma. Živim na istom mestu već skoro 20 godina i tek u zadnje vreme sam počela da primećujem te gomile svakakvog đubreta – bilo je sigurno i pre, ali nikad u ovolikim hrpama. Ili službe za čišćenje rade slabije ili su se „Beograđani“ baš raspustili. Na tim stepenicama često sede prolaznici da prezalogaje nešto, u blizini su pekare i samoposluga. Ćoškare neki momci i piju, takođe. Kad završe sve uredno zgužvaju i bace, jer im ne treba više. Rade to i dok ljudi prolaze, čak i ne kriju svoju bahatost, zazora nema. Kanta je , naravno na 5-10 metara odatle.

Mrzim da gledam kad neko pametuje i prevaspitava druge, meni je to nedopustivo, obaška što rađa samo otpor, ali kada je nešto objektivno i po mišljenju svakog suvislog bića – loše, neko mora da reaguje. Kada bih, recimo, reagovala ja – rizikovala bih da se neki prostak dere na mene ili u najmanju ruku da mi kaže „šta se ti mešaš, šta tebe boli uvo šta ja radim, ajde mrš gledaj svoja posla“. Ali kada bi se pojavio na primer neki zakon, zakončić..verujem da bi se stvari malo sredile. Postoje ljudi sa kojima možeš samo silom.

Nedavno, kada sam slikala to i objavila, po savetu sam tagovala Beokom servis (@prijaviproblem), brz i profesionalan, hvala im – oni pozovu komunalnu službu koja treba da reši određeni problem i oni to, barem iz mog iskustva, vrlo brzo saniraju. Na isti način smo već farbali pešačke prelaze, „krpili“ rupe…Ali rupe u vaspitanju i osećaju za higijenu, (a o poštovanju prema mestu u kojem živiš da i ne pričam) ne može nikakva služba da zakrpi. Stepenice, kojima od đubreta više nije moglo da se prođe su očišćene odmah, posle dva dana su izgledale isto.

Kad smo već kod tvitera – interesantno je da su se odmah pojavili „mozgovi“ sa savetima „Zasuči rukave, pa očisti ako ti smeta“ i slično…jasno je da su to oni kojima svinjac ne smeta. „ Ako mi smeta“….Da nije tužno koliko je glupo, bilo bi smešno. Te štetočine se još i oglašavaju.

Imamo onda prizor kese za đubre sa kojom je neko krenuo ka kontejneru, pa se predomislio i ostavio na istom tom stepeništu, daleko je…onda drugu crnu kesu koju je neko pokušao da nagura u kantu na dečijem igralištu, pa pošto nije uspeo ostavio je pored, deci valjda, da se poigraju…

Ovo je samo jedan mikro-slučaj. Gde god se okrenemo vidimo nešto slično. Kad počnu zaraze bićemo verovatno mi krivi što nismo dobro prali ruke.

Nikad ne koristim termin „stoka“. Životinje su dobra, korisna i plemenita bića. Besprizorna, nevaspitana i prljava bagra, recimo. Pitam se ko su, ko li su im roditelji, žive li u đubretu i u svojim domovima. Verovatno. Ili idu mame i skupljaju za njima – jer „njihova deca su najbolja“.

Mnogo ima kazni sa neke pristojne, „male“ ljude. A bahati uživaju u prirodnom im okruženju, izgleda da ne smeta dovoljno onima koji bi to mogli da reše za 5 minuta.