Verujem da svako od nas, pritisnut težinom svakodnevice, bar u nekom trenutku sedne da “pretrese” svoj život, navike, odnose, stresove… i neminovno zaključi kako mora da uradi nešto da olakša sebi i reši se “bukagija” koje vuku na dole. Lako je reći, malo teže izvesti. Sve sam probala: Jaku koncentraciju, disanje “na stomak”, odagnavanje loših misli, privlačenje pozitivnih dogadjaja pozitivnom energijom, pridržavanje uputstava iz kratkih motivacionih poruka sa interneta… To sve – radi posao. Do prve prilike. Čak i u danima kada ustanem puna životne energije, napucana voljom da pomeram planine – čim izadjem u spoljni svet, pročitam novine ili ...

Sretala sam se sa ovim terminom prilično često listajući strane medije i nikad nisam znala šta ta reč znači. Pa preskočim… nešto stručno, sigurno… Jeste stručno… to su stručni saveti namenjeni upravo meni! Stručnjaku za odlaganje odradjivanja zadatka i rešavanja problema. Lopovu koji krade svoje sopstveno vreme! „Šta možeš danas ne ostavljaj za sutra“. Tome nas roditelji uče od trenutka kad počnemo da razumemo šta uopste pričaju. Odlaganje je samosabotaža. Mi imamo nameru da nešto uradimo, ali onda se uljuljkamo u ono malo vremena koje je ostalo, hrabreći se svojim sposobnostima da umemo da budemo „brzi kao vetar“ kad zagusti. ...

Neminovna u životu, „dobra škola“ i sve slično – razočaranja su nam, da nas pitaju, potpuno nepotrebna. Moglo bi se sasvim lepo i bez njih. Ja bih, evo, bila spremna i da obećam da bih predano i sa punom koncentracijom učila iz tudjih loših iskustava, samo da se meni ne dešavaju. Zapita se čovek u ozbiljnim godinama (ja) da li je glup kada mu se i dalje dešavaju takve stvari? Jesam li nešto propustila u životu kada je moguće da se i dalje razočaravam u ljude? Kako uopšte kad imaš toliko životnog iskustva dodje do toga da nekome daš šansu ...

EGO – tri mala slova koja prave veliku štetu. Zbog njih sve ređe izgovaramo “volim te”, ”nedostaješ mi” i “izvini”.

Zapisivanje negativnih misli na papir, gužvanje i bacanje u kantu za đubre zaista može da pomogne da se rešite lošeg raspoloženja.

Koliko su nam „draga“, “mila“, “maco“ i slične reči izgubile smisao verovatno bismo bile svesne kada bismo malo razmislile. Svakako su ušle u red onih usputnih reči, poštapalica i nikada nam ne stigne na dnevni red da ih osvestimo. Ne bi ni bilo bitno – da te reči nemaju neko značenje, lepo značenje. Ja ih, priznajem, koristim, iako su mnogima nervantne, koristim ih sa drugaricama ponekad, ćerkama govorim „mila“… Ali ja njih volim. Pa mi je to nekako u redu. Posmatram već dugo ceo jedan interesantan profil žena koje se tim terminima razbacuju onako bezveze, a posebno se naježim kad ...