Svake godine pred Uskrs, ista stvar: posle svih računa, sabiranja i oduzimanja, zaključujem da će dvadeset obojenih jaja sasvim zadovoljiti potrebe i korpice za sto, i darivanja i svakog apetita. Onda, kao po pravilu, u poslednjem trenutku „uleće“ još desetak komada, za svaki slučaj (šta ako neko dođe, svakom valja dati po jaje da ponese…) i, kada se dodaju sva ona koja mi dobijemo, treći dan praznika čekamo sa „viškom“. Zvuči poznato? Više nikom nije do „običnih“ kuvanih jaja, od obilne i teške hrane ume da bude i malčice muka, ali, tako su bar mene učili – hrana se ne ...

Opširnije...