Buđenje sile

Bila je to baš davna 1977. Biokop “Odeon”, ako se neko seća, u tadašnjoj Ulici narodnog fronta. Ne znam kako se dogodilo da u trinaestoj godini sa roditeljima odem u biokop ( to je, valjda, bilo samo tad), ali jako dobro znam da sam se tada zaljubila u Lukasovu čaroliju. I malo u Luka Skajvokera. Dobro, možda malo i u Hana Sola.

Prolazile su godine, posvećeno sam čekala još dva naredna dela serijala, a onda sasvim porasla i izgubila nit.

Sad je već poraslo i moje dete. On, naravno, “Ratove zvezda” zna iz novijih epizoda. Sebe sam, naravno, smatrala autentičnim zaljubljenikom, ovim “novima” govorila sam da su “skorojevići” (sve u šali, naravno).

Vreme je da nas probiđena Sila ujedini 🙂 , uz nove, vraćaju se i svi stari, moji junaci.

“Buđenje sile”, koje se desilo u najnovijoj epizodi ( ko bi se usudio da kaže – poslednjoj), u ponedeljak uveče zadesilo je Holivud. Vreme je da se i nama desi, u noći između četvrtka i petka, 16.i 17. decembra.

Moje dete i ja idemo zajedno. U slučaju da se ne prepoznamo, ja ću nositi žućkasti, veoma čupavi kostim i neću govoriti 🙂