Blini – sunce na stolu

U davna, predhrišćanska vremena, prirodi se obraćalo na svaki način, ponajpre podražavajući njena svojstva i obličja. Kažu da je istoriju blina moguće pratiti i više od hiljadu godina unazad, a simbolika ovog jela vezana je za vreme u kojem se priziva sunce – dakle za kraj zime i početak proleća.

Kada su Sloveni, pre svega Rusi primili hrišćanstvo, prizivanje sunca vezalo se za poslednju sedmicu pred veliki Uskršnji post. Rusi je i danas zovu Maslenica i u toku te sedmice važno je da se u svakoj kući spremaju i zlatno-žuti blini.

Recepata za bline je mnogo i variraraju na najrazličitije načine : od toga da se mogu praviti od raznolikog brašna, do toga stavlja li se kvasac ili ne.

Pošto su u mojoj kući nekima zabranjena integralna brašna (eto, i to biva), napravila sam bline najsličnije našim palačinkama. Testo je nešto gušće, pa i blini nešto deblji od naše poslastice.

Potrebno:

Naptraviti testo kao za palačinke i peći bline na vrelom tiganju, malo premazanom puterom.

Puter se može rastopiti, pa, ako je tiganj nelepljiv, samo nakapati malo pre razlivanja testa.

Blini se nadevaju tradicionalno ribom (gde ima i ko ima i kavijarom :)), pavlakom, puterom, ali i džemom, voćem, jednom rečju – svim onim što ukućani vole. Ukus jeste blago sladak, ali ne smeta slanim nadevima.

Dobra vest za nas koje pečemo palačinke je da su blini malo više “siti” i da retko ko može da pojede baš onoliko komada koliko bi “smazao” tradicionalnih palačinki.