INvent Ivana & Nataša
Neki bi rekli: preko hleba pogača. Drugi se pitaju: čemu praviti, kad ima gotovo, pa još original. Al’ kad prvi put napravite svoju verziju, neko će se već u porodici naći da vam ne dozvoli da je sledeći put ispustite sa liste prazničnih ili slavskih kolača.
Istini za volju, ovaj kolač ima dve mane: nije jevtin i brže nestane nego što nastane. Gosti se prosto otimaju, a domaći obavezno sakriju manju količinu od gostiju da sami ne bi propustili užitak .
Potrebno:
• 400 gr lešnik krema (Nutela je neprikosnovena, ali „rade“ i ostali brendovi)
• 400 gr pečenog lešnika
• 250-300 gr čokolade (ja koristim crnu, može mešavina crne i mlečne, ali nije baš preporučljivo da bude samo mlečna).
Napolitanke izlomiti na što sitnije komade. Ja to radim tako što napolitanke slomim na parčiće otprilike 2x2cm, pa stavim u secka. Pazite, ne treba da se pretvore u prah: dva-tri kratka, pulsna „seckanja“ naprave sasvim dobru teksturu.
Isto uraditi sa lešnikom: komadići, ali ne mleveni lešnik. Odličan je secko, ako ne, staviti lešnike u kesu ili platnenu vrećicu i izlupati tučkom.
Lešnik i napolitanke pomešati sa kremom. Bojim se da ne može drugačije nego rukama, da bi se masa dobro sjedinila. Ako niste ljubitelj čokolade, prepustite ovu fazu nekom ko je stvarno voli, jer će na kraju zaista morati da oliže prste.
Dobro sjedinjenu masu ostavite pola sata u frižideru. Ovo je veoma korisno, lakše će se oblikovati kuglice.
Dok pravite kuglice, posle svake 3-4 isperite i obrišite ruke, biće vam lakše.
I napravljene kuglice ostavite u frižideru oko pola sata da se stegnu.
Istopite čokoladu. Kako niko ne može da vam garantuje koliko ćete tačno utrošiti, predlažem da krenete od 150 gr, pa da dodajete po potrebi.
Dobar metod je da činijicu (prečnik 15-tak cm) stavite iznad lončića u kojem je kipuća voda i da čokoladu topite na pari. Ako lonče ima i „pipak“ za sipanje, on će poslužiti kao ventil, skoro kao profesionalna sprava.
Kad se čokolada otopi, isključite ringlu i ostavite lonče i činijicu na njoj. Po potrebi, samo je ponovo zagrejete.
Ohlađene kuglice „utopite“ u čokoladu, da budu skroz prekrivene. Ja to radim koristeći dve kašičice. Ako u činijici nema previše otopljene čokolade, neće biti ni previše ceđenja sa kuglice.
Čokoladirane kolače slažite na papir za pečenje. Pre nego što se ohlade, ja ih „pozlaćujem“. U hiper marketima, među dekoracijom za kolače, često može da se nađe „zlatni prah“. U specijalizovanim radnjama za poslastičarski dekor još i sigurnije. Nije skup, a jedno pakovanjce traje godina.
Da biste dobili efekat pozlate, držite posudicu (ili tacnicu) iznad tacne sa kolačima i blago (ali zaista blago) dunite preko praha da ravnomerno prekrije i „pozlati“ kolače. Za ovo će možda biti potrebno malo vežbe, ali vrlo brzo ćete shvatiti šta je prava mera .
Ostalo je pitanje veštine: kako sakriti kolače dok ne dođe vreme za služenje, kako sprečiti pojedine goste da iz svih tacni pokupe najpe „ferero“ i tako to.
Uživajte! I u kolačima i u prazničnoj atmosferi sa kojom se tako dobro slažu!