Ideja i cilj – neprocenjivo

Ako ste turista u Beču i poželite da vidite akvarijum i terarijum (sa sve tropskom oazom) „Kuća mora“, naivno biste mogli da tražite građevinu neobičnog oblika negde van grada, jer gde bi, inače, mogle da se smeste tolike na fotografijama reklamirane atrakcije. Gde bi to mogle da stanu ajkule, sa sve džinovskim kornjačama, sva okeanska flora i fauna i parče kišne šume pride? Mogli biste ozbiljno da zalutate, jer je ova kuća u sred centra, najurbanijeg, a starinskog centra Beča.

Građevina, doduše, jeste neobična. Reč je o nekadašnjem protivavionskom bunkeru, visokoj zgradi koja je, na sreću, posle drugog svetskog rata izgubila svrhu. Šezdesetih godina prošlog veka, naučnici i poslovni ljudi (!) dogovorili su se (!!) da baš od te zgrade naprave naučno-turističku atrakciju. Tako je, s godinama i trudom, ulaganjima i svešću, narasla zaista impresivna zbirka koja danas posluje sasvim komercijalno, ali i na veliko zadovoljstvo i turista i Bečlija.

Unutrašnjost građevine je sada zgrada sa pet spratova, na čijem je krovu predivan vidikovac sa ekskluzivnim restoranom. Svaki sprat, svaki deo prostora je mudro iskorišćen. Arhitektonski je rešeno tako da neki akvarijumi zahvataju po dva sprata, baš kao i neverovatna tropska bašta. Čak su i rukohvati u prostorijama biološke stanice: u njima žive, rade (a možda se i zabavljaju) kolonije mrava.

Stakla na akvarijumima su takva da posetiocu pružaju fantastičan pogled, ali ometaju fotografisanje, pa su i ove slike samo ilustracija. Bude li prilike, nemojte propustiti ovaj doživljaj.
I, ako možete, povedite sa sobom nekog naučnika, nekog poslovnog čoveka koji bi da investira i nekog gradskog čelnika. Možda nešto i nauče. Austrija, baš kao i Srbija, nema more, ali ima „Kuću mora“. Mi, nažalost, nemamo često ni ono što nam je priroda tako velikodušno dala.