Najbolji prijatelj (?)

I o ovom Božiću će krenuti čestitke: ređaće se stihovi u sms porukama, FB zidovi će biti oblepljeni prigodnim slikama i rečima.

Ništa nam ne verujem! Bar dok ne pokažemo da se nismo sasvim otuđili od ljudskosti i onoga što veličamo ovim porukama.

Onomad, baš pred Novu godinu, ženu sa psom – vodičem slepih izbacili su iz autobusa. Ne jednom, više puta za redom. Pisale novine, gunđamo preko društvenih mreža, ali – pogledajmo se u oči: ovome nismo dorasli.

Nisam od onih koji veruju da je trava zelenija u svakom tuđem dvorištu, ali poseta Beču prošlog leta me je uverila da može i drugačije. Tamo bi bilo apsurdno pomenuti da psu – vodiču nije mesto u prevozu. Tamo SVI psi imaju pravo da koriste javni prevoz, uz uslov da se ponašaju kako treba. I ljudi i ljubimci. I ne samo prevoz: psima je dozvoljen ulaz u rastorane, kafiće, tržne centre, hotele…

Videla sam dosta pasa u pratnji vlasnika. NIGDE nisam videla nepoželjne tragove, NI JEDAN pas nije lajao niti bio agresivan, NIKO nije reagovao na njihovo prisustvo, sve funkcioniše besprekorno.

Nismo mi Bečlije – reći će neko. Nismo, je l’ to problem? Ili je problem to što vučemo primitivizam i bahatost kao priveske iz predgrađanskih života. Ne jednom, šetajući psa, čula sam dobacivanje da bi bolje bilo da šetam dete. Izvinite, ne mogu: dete je poraslo i šeta devojčice, ja sam svoje već obavila. I da: i dete šeta psa, vole se najviše na svetu.

Ruku na srce, viđala sam i one koji ne zaslužuju pse, zaboravljajući da su za njih odgovorni i da pas ne može da počisti za sobom, kao i da bez obuke ne zna kako treba da se ponaša. Najzad, veoma poštujem pravilo da mog psa ne mora svako da voli i vodim računa da se niko i nikad ne uplaši čak ni njegove namere da se igra.

Psi vodiči – to su oni sa kvalitetima koje većina nas teško može da dosegne. Njihova pažnja, koncetracija i odanost nezamislive su svima koji ih ne poznaju. Njihovo strpljenje i obuka nadmašuju većinu naših iskustava. Vredni su svakog, pa i našeg poštovanja.

Da se vratimo Božiću. Govorimo o ljubavi, veri, mirenju, životu sa ljudima. Samo govorimo ili…

Ako se ko od nas zadesi u javnom prevozu kada uđe osoba sa psom-vodičem, valjda nećemo samo slikati i snimati. Valjda možemo i bolje.