Od onih sam koji cene svoju tradiciju, ali ne smeta mi da iz drugih preuzmem nešto što mi se dopada i može da ulepša koji trenutak. Zimsko veče u našoj kući mora da miriše na cimet i karanfilić, okićeno tako da treperi i svetluca i dozvoljava izlet u bajkovito.
To je vreme kad volimo da se okupljamo i na stolu bude čaja, tople čokolade ili kuvanog vina. A uz to dođu zgodno i – keksići. Paprenjake („bibernjake“, ako hoćemo u skroz domaćoj verziji) probala sam prvi put u Švedskoj pre mnogo godina. U to vreme je ovde bilo skroz nezamislivo stavljati biber u kolače, a sem cimeta, jedino se koristio još oraščić u slavskom žitu. Sada ima začina koliko ti duša ište, čak i gotovih mešavina, a ja imam – recept.
Neka to bude moj poklon za praznične dane.
Potrebno:
· 250 gr brašna
· 1 kesica pudinga od čokolade
· ½ kafene kašičice praška za pecivo
· 60gr sitno seckanih ili mlevenih oraha (nekoliko kratkih poteza u „secku“ – to je to)
· 1 šoljica meda
· 150 grama šećera
· 1 jaje
· 4-5 kašika mleka
· 60 gr margarina ili putera
· 1 vanilin šećer
· „dobra“ kašičica mešanog začina – cimeta, mlevenog karanfilića, muškatnog oraščića, po volji i malo anisa (odlična je i gotova mešavina začina za medenjake)
· ½ kašičice mlevenog bibera
· na vrh noža soli
· rendana kora jednog limuna (ko voli)
Priprema:
Pomešati sve suve sastojke. Na laganoj vatri otopiti margarin i med u mleku. Kad se malo prohladi, dodati jaje.
Sjediniti tečne i suve sastojke i zamesiti testo. Treba da bude meko, ali ako ne može da se masi, pažljivo dodati još malo brašna. Ostaviti u frižideru da se „odmori“ pola sata do sat.
Na pobrašnjenoj podlozi od manjih komada testa razvijati kore debljine pola santimetra i kalupima vaditi keksiće. Ako nema posebnih kalupa, može i čašom, a strpljiviji mogu da naprave šablone od kartona i opsecaju nožem. Kalupi sa dosta sitnijih šipljina nisu idealni za ovo testo (kao moj violinski ključ, na primer), ali sve treba probati.
Keksiće ređati u pleh na papir za pečenje i u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C peći oko 10 minuta, dok ivice blago ne porumene. Kada izađu iz rerne, keksići će još biti meki i lomljivi, treba ih ostaviti da se ohlade bar malo pre nego što „pređu“ u tanjir za serviranje.
Pazite da in ne prepečete, mogu da budu čvršći nego što bismo želeli. Mogu se glazirati čokoladom ili običnom belom glazurom od šećera u pragu i limunovog soka. Mogu se i ukrašavati kako god vam padne napamet, ali ne preterujete sa perlicama i ukrasima koji nisu savršeno ukusni.
Keksići mogu da stoje prilično dugo, bar tako kažu. Koliko tačno – ne znam. Kod nas nikad nisu izdržali više od 2 do 3 dana.