Ma je l`te molim vas

Jako me je ražestio snimak koji je ovih dana osvanuo u skoro svim online medijima – američki novinar se nateže sa našim policajcem koji pokušava da mu naplati kaznu. Prvi tekst koji sam videla (ne znam da li je i prvi koji je objavljen) imao je komičan pristup i da se nisam naoružala strpljenjem da pogledam ceo snimak, koji traje skoro pola sata, verovatno bih i ja ostala ubeđena u još jednu smešnu epizodu, jer policajac, naime ne govori engleski.

Pretpostavljam da je većina vas pogledala snimak, okačen na YouTube pod naslovom „Pogledajte srpskog policajca kako traži mito“. Novinar ima kamericu u kolima koja beleži situaciju. On ne govori srpski, policajac ne govori engleski. Da, blesavo je što problem što ne može da se sporazume policajac pokušava da reši besomučnim ponavljanjem i razgovetnim izgovaranjem reči na srpskom, umesto da potraži nekog da prevede. Nije više ni smešno,vrlo brzo postaje tužno. Čak imam utisak, mislim da ne preterujem, da momak, rešen da „ulovi“ policajca, na momente „igra na kameru“ u fazonu „ gledajte šta ću sad da mu radim“. I sprda se, vrlo očigledno se sprda. Sigurna sam da sam da su u njegovoj zemlji policajci vrhunski obrazovani …A još sam sigurnija da bi posle 5 sekundi takvog ponašanja i dalje sedeo udobno u svom autu i zamajavao službeno lice… Po onome što znamo kako stvari funkcionišu, bogami loše bi se proveo.

Međutim, nešto drugo mene muči. To što ovo nije samo neki pojedinačni slučaj, kakav se dešava bilo gde u svetu (kao što se i dešava) – već samo jedan deo mozaika o Srbima kao negativcima, što se već podrazumeva. Podrazumeva se jer se, osim pojedinaca koji popravljaju naš ugled u svetu, niko izgleda nikada sistemski time nije bavio. Sećate se priča još iz prethodnih decenija, kako neko drugi dobija „medijski rat“, pogledajte kako to rade zemlje samo iz našeg okruženja. Imidž se gradi. Često i lažan, ali izuzetno je važan. Ne pričam sada o politici, pričam o svakodnevnom životu, slici o nama, predubeđenjima koja ljudi često imaju.

Pogodi me kada svet obiđe vest da su naoružani klinci otimali dnevnik, mnogo medija je juče to objavilo..jesu, katastrofa, ali prenosi li iko nekad neke dobre vesti odavde?

A dotukla me je serija „The Black List“ čiju sam drugu (i poslednju zasada) sezonu upravo završila. Srbi se od prve epizode upadljivo mnogo puta pojavljuju kao negativci. Ili makar pominju, onako usput. Priče nisu međusobno povezane tako da ne postoji nikakav poseban razlog da tako bude – osim ličnog stava (animoziteta) autora serije, to je jasno kao dan. Guglala sam čoveka da vidim da li ga je neko ovde možda nekad prebio ili mu neko zlo učinio, ali nisam mogla da nađem.. Na to smo u filmovima i serijama odavno navikli, ali ovaj ga je baš preterao. Da ne poveruješ.

Moje pitanje je da li se neko time bavi, mora da nekako može. Mislim da niko od nas nije raspolozen da sliku o nama kreiraju ljudi koji imaju neke svoje negativne motive i da to jednostavno tako prođe.

Možda fantaziram, možda tu jednostavno ne može ništa da se uradi. Ali me baš nervira. Baš, baš.