Dođe mi da zaigram „flamingo“

Ako sam dobro obaveštena, naša deca već neku godinu ne učestvuju na PISA testiranjima. Skupo je, a mi nismo baš bogati. I, da se razumemo, ja ne mislim da je takav angažman presudan za kvalitet našeg obrazovanja, mada nije kad-kad loše ni uporediti se. To poređenje, kad ga je i bilo, nije trebalo da služi za gordost ili porugu, već da se vidi šta to drugi rade bolje, pa imaju bolje rezultate. No, za prosutim mlekom ne vredi kukati.

Da vidimo gde smo mi danas. Za zanimljivu (ako ne naučno utemeljenu analizu), nije potrebno ništa više nego gledati TV kvizove, naročito one u kojima učestvuje mlad svet, posebno studentarija. O bogatstvu rečnika i mogućnosti da se neki pojam opiše čak ne bih ni govorila. To se može smatrati i „naprednim veštinama“. Dovoljno je zadržati se na igri u kojoj jedan igrač vidi reč koju, pomoću asocijacija, treba da pogodi drugi igrač iz istog tima.

To nekad izgleda i ovako:

Reč: Viza

Igrač koji daje asocijaciju: Ono što se švercuje…
(Računam, premladi su da bi pamtili devedesete i „krajputaše“ koji mrmljaju „vize, vize, vize“, misleći, sećate se, na devize ispod ruke.)

Reč: Flamenko

Asocijacija: Meksiko (hajde, bar je latino), ples…

Odgovor: Flamingo!

Reč: Tango

Devojka koja asocira, kao jedini predlog daje: Igra se u haljini (?)

Reč: Šumadija

Asocijacija: Ravnica (?!)

U redu, tango i flamenko, ne mora svako da zna. I ono za vize, statistike kažu da više od polovine mladih nije kročilo van granica zemlje. Ali biti student i ne znati domaću geografiju do te mere da te Šumadija asocira na ravnicu – e to je već nešto.

Opet je maj, kao u pesmi. Samo što je maj za roditelje malih maturanata, koliko me prošlogodišnje sećanje služi, uvod u žešći stres u junu, pa ništa od uživanja u proleću. Nije ni deci mnogo lakše. Ako se ništa nije promenilo od lane, sad se „bubaju“ mitohondrije, obrnuti procesi disanja, rudnici antimona (pa makar i napušteni), svi neophodni podaci koji će im kolektivno, za šta se god opredele u životu, biti od velike koristi, baš u obliku u kojem su ih „usvojili“ u osnovnoj školi.

A ova trivijalna, svakodnevna znanja i veštine – ko bi se još time bavio.