Osim ako nismo od onih koji pate od viška samopouzdanja (to su oni u čiju inteligenciju najčešće ozbiljno sumnjamo) – nedostatak istog može ozbiljno da boli.
Pretpostavljam da je povremeno gubljenje sigurnosti u sebe potpuno normalno, ukoliko ne ugrozi naš odnos prema sebi, svetu, okolini…ali ako traje može ozbiljno da nas sputa da živimo i radimo normalno.
To ne sme da se desi.
Pogotovo u ovakvim vremenima kad raznorazni samo čekaju znak slabosti ne bi li nas iskidali.
Iz nekoliko zanimljivih tekstova o tome, zapamtila sam sledeće:
Preispitivanje je neophodno, ali preteramo li sa samokritikom – dobar smo kandidat da u svemu
vidimo sebe kao krivca, tj. nekog ko je „podbacio“.
Moramo da verujemo u svoj sud i odluke, uvek.
Pošto je „u zdravom telu zdrav duh“, vežbanje je obavezno, makar malo.
Aktivnost bistri um, čini da se osećamo snažnije i bolje i donosi nam samopoštovanje, naročito kada počnemo da primećujemo napredak.
Moramo da volimo svoje telo.
Treba uvek izgledati uredno, najbolje što možemo. Čak i u kući, što često zaboravljamo. Ne treba nikada da budemo musavi i čupavi, ni kada smo sami. Niko baš ne voli sebe kada mu je prljava kosa, na primer.
Treba da se hranimo zdravo. Zdrava ishrana veoma utiče na raspoloženje, samim tim nam je lakše da se volimo više.
Treba se kloniti „negativnih“ ljudi. I da su najbolji na svetu. Konstantno nezadovoljni i mračni ljudi nemaju pravo da nas uvlače u svoja raspoloženja. Ako možemo da im pomognemo – super, ali njima uglavnom ne treba pomoć, već samo neko na koga će da projektuju svoj mrak.
Nikada ne gubiti nadu.
Voditi dnevnik, kažu da je jako korisno. Naročito ga voditi kao analizu svog napretka u ciljevima koje smo zacrtali.
Biti posvećen svemu što radimo.
Porediti se samo sa sobom od ranije, nikada sa drugim ljudima.
Priznati svoje greške i raditi na samoopraštanju.
Imati integritet, biti dosledan.
Biti dobar i prema sebi i prema drugima.
Ne dozvoljavati da nedobronamerni ljudi svojim komentarima, neretko i uvredama (legitiman oblik
ponašanja kod nas) utiču na nas. Jednostavno – ne postoje.
Očekivati povremene padove samopouzdanja i biti svestan da su potpuno normalni.
Treba da zaboravimo da težimo perfekciji. Ona ne postoji.
Sve zajedno – zvuči jednostavno.
I jeste jednostavno.