Gordan Kičić

Nasmejan, opušten, darovit, prijatan. Malo i ozbiljniji, čini nam se, zadnjih godina otkako je postao otac prvo jedne, a pre nekoliko meseci i druge ćerke. Iz premijere u premijeru već godinama, odrastao i sazreo u Ateljeu 212. „Revizor“, „Strujosek“ (premijera bila nedavno u Ateljeu), mnogo drugih uloga u pozorištu, na filmu, televiziji… Producent „Ustaničke ulice“, „Jagodića“ i dobitnik važnih glumačkih nagrada. Ima biografiju 10 godina starijeg čoveka – ne staje.

Da li misliš da pozitivan stav privlači sreću?
– Apsolutno, da. Mislim da pozitivno razmišljanje o životu apsolutno privlači sreću, zato što smatram da je to način razmišljanja i gledanja na stvari – koje nekad mogu da budu loše, ali sa druge strane i iz njih može da se izrodi nešto dobro.

Koliko dozvoljavaš da spoljni svet utiče na tebe? Treba zaštititi i sebe i porodicu…
– I direktno i indirektno puno stvari utiče na mene, ali sa godinama sam ipak naučio da dosta stvari uspem da odbijem. Naravno, iz medija se probijaju stvari koje ne mogu nikako da zaobiđem, ali gledam da se sačuvam što više mogu.

Da li tvoj život liči na ono što si zamišljao kao dete?
– Ne… nisam ga mnogo zamišljao… U stvari, nisam nikada zamišljao da ću toliko da radim, to je moj utisak danas. Dosta radim – što je sa jedne strane dobro, a sa druge malo iscrpljujuće.

Na šta si najviše ponosan?
– Ponosan sam na neke stvari koje sam uradio u životu, ponosan sam na svoju porodicu i najbliže oko sebe. I ponosan sam na par drugara.

Da li se nečega plašiš?
– Bolesti se plašim.

Kako primaš udarce i razočaranja u životu, kako se „naoružavaš“ da ideš dalje?
– Teško. Ali sam shvatio da je to deo života i da na deset loših stvari mora da se desi jedna dobra koja će da nadomesti ono sve što te je raspametilo.

Šta treba da uradi neko da bi te iznenadio?
– U poslednje vreme teško čovek može da me iznenadi. Može da me iznenadi u pozitivnom smislu kad je neko ljubazan, pristojan, da iskren kompliment ili tako nešto… eto to me iznenadi.

Koji će biti najvažniji savet tvojim ćerkama kad malo porastu?
– Da uče strane jezike i da se obrazuju. Da ulažu u sebe. I trudiću se da ja uložim što više u njih, jer to je najveća investicija koju roditelj može da da.

Šta da uradimo da nam bude bolje?
– Možemo samo one individualne stvari, da budemo pristojniji jedni prema drugima, da imamo više saosećanja. Da provodimo više vremena sami sa sobom i sa bližnjima.