Prokrastinacija, nova moderna reč

Sretala sam se sa ovim terminom prilično često listajući strane medije i nikad nisam znala šta ta reč znači. Pa preskočim… nešto stručno, sigurno…

Jeste stručno… to su stručni saveti namenjeni upravo meni! Stručnjaku za odlaganje odradjivanja zadatka i rešavanja problema. Lopovu koji krade svoje sopstveno vreme!

„Šta možeš danas ne ostavljaj za sutra“. Tome nas roditelji uče od trenutka kad počnemo da razumemo šta uopste pričaju.

Odlaganje je samosabotaža. Mi imamo nameru da nešto uradimo, ali onda se uljuljkamo u ono malo vremena koje je ostalo, hrabreći se svojim sposobnostima da umemo da budemo „brzi kao vetar“ kad zagusti. Ili se vadimo na okolnosti, stalno nas nesto odvlači.

Ili se hvalimo npr. sopstvenim metabolizmom zahvaljujući kojem se „strašno brzo gojimo, ali brzo i slabimo“ i zato uvek imamo koje kilo viška jer „znamo da ćemo brzo da ih se rešimo“. Evo od ponedeljka.

To nije dobro, ni za koga.

Istraživanja kažu da postoje tri osnovna razloga za prokrastinaciju:
– Nalazimo da je nešto što moramo da uradimo nešto što nas na neki način „uznemirava“. Zato što ne volimo, ili nismo sigurni tačno šta treba da uradimo. Želimo da se osećamo dobro i sigurno, a to nas remeti.
– Nismo motivisani dovoljno, nalazimo da ono što treba da uradimo nije dovoljno važno. Onda odlažemo, jer „lako ćemo“, ima važnijih stvari.
– Tip smo osobe kojoj nešto drugo lako odvuče pažnju. „Ček’ da pogledam mail“, “ju evo opet zvoni, ko li je“, “moram još jednu kafu“… i ode dan dok se okreneš.

Ako se nauka ne vredja, ja bih dodala i četvrti razlog.

Naprosto smo lenji. Dobro, ne stalno. Nekad. Apatični. Sludjeni.

Ozbiljna sam i uopšte se ne pravdam, znam tačno kad sam kriva, grize me savest – i primećujem kod sebe jednu pojavu koja možda ima veze sa godinama, ali nisam sigurna, jer se na nju žale i mnogo mladji od mene… jednostavno, ako nešto ne uradim odmah umem da zaboravim!

Zaboravim da se odjavim nekome na telefon, pošaljem mail…

Možda sad malo odlazim od osnovne teme, jer je jasno da su razlog ovakvim pojavama objektivne okolnosti – jurcamo svi, kratak nam je dan, servisiramo decu, na poslu su svi nervozni… i voila! Eto čoveka u stresu.

Ali kada ne bismo odlagali, taj problem ipak ne bi postojao.

Prokrastinacija (odlaganje) se lako rešava. Samodisciplinovanjem. Spoznajom onog fenomenalnog osećanja rasterećenosti kad nesto možeš da precrtaš sa spiska. A da, potrebno je napraviti i taj spisak…