Ko je Koja?

Toliko omiljen od detinjstva, a ipak nedovoljno poznat javnosti. Živi sa svoje četiri devojke – suprugom i tri ćerke u miru koji ne dozvoljava da mu mediji i profesija naruše. Živi dokaz da to može. Stalno nešto snima,ne može više čovek da uhvati gde je. Sprema novi šou program koji počinje da se emituje ove nedelje i biće prava radost za ljubitelje „prave“ televizije, kakva je nekada bila. Saznaćemo “Ko je kod Koje”, a ko je Koja?

Kad pomisliš na detinjstvo i ranu mladost – koje ti slike prvo padaju na pamet (kao kadar ili sekvenca) ?
– Pomislim kako je divno što deci nisu davali kredite u švajcarcima…:) (izuzetno kiseo osmeh) Pomislim koliko je sve bilo divno,koliko se nije gledalo na materijalno,koliko je bilo važno šta čitaš, šta sviraš, koliko znaš. Setim se i metalnog ukusa kad tresneš na beton,ali i dečije surovosti. Odrastanje jednostavno nije lako. Samo je tada bilo malo manje surovo i pravednije nego sada..

Šta ljudi misle o tebi, a da nema nikakve veze sa istinom?
– Što više starim,sve mi je manje bitno šta ko misli o meni..Teško je živeti pod lupom od detinjstva. Dokazivati da nisi uobražen, dokazivati da si normalan i skroman. Da nisi slučajno postao glumac. Čak se i pretvarati da si normalniji nego što jesi,da se ne bi isticao. Što ono kažu: da mi je ova pamet…

Imidž se nekad kreira, a nekad jednostavno nastane. Kakav je tvoj?
– Nemam imidž. Imam ravne tabane pa mi prijaju kaubojke. Jareću bradicu sam pustio da sakrijem kilograme.
Eto, imam ga ustvari, samo ga je od muke nastao.

Da možeš da menjaš svet i sve u njemu, šta bi prvo promenio?
– Samo bih ukinuo ljudsku glupost i pohlepu. Nestali bi političari,bankari,ulizice i razne druge profesije i moralne nakaze koje upropaštavaju ovu divnu planetu i život koji nam je podaren.

Najvažniji savet koji si dobio u životu?
– Pored Božjih zapovesti i zdravstvenih saveta, najvažniji mi je : budi dobar sebi,pa ćes i drugima. Čekam samo trenutak da sazrim i da počnem da ga primenjujem.

Postoji verovanje da se glumcima dešava ono što igraju. Stariji ljudi kažu da su ćerke blagoslov za roditelje. Razmišljaš li o devojačkom dobu svojih devojčica i kako ćeš se nositi sa svojim i njihovim osećanjima?
– Naravno da mislim. Sada samo o njima i mislim. Kao što rekoh,odrastanje je teško i surovo. U ovoj zemlji je to kao po kazni. Učinio bih sve da imam uslova da ih izmestim u neku zdraviju sredinu. To mi je prioritet. Ukoliko u tome uspem, biću najsrećniji otac na svetu. Biće mi teško kad odu,ali ću biti srećan. Mojoj najstarijoj ćerki je kad je imala pet godina, prišla njena vršnjakinja u parku i pitala je: “Jel istina da vi niste srbi? Ne prezivate se na ić…Treba li dalje da komentarišem? Šta ih ćeka u odrastanju kao ćerke javne ličnosti koja nije dovoljno ksenofobna, homofobna i ostalofobna po ukusu vladajućeg,nazovimo ga “kulturnog” okruzenja?

Može li čovek da stvori sopstveni svet u sred ove realnosti?
– Ja to pokušavam,ali nisam siguran da ću uspeti…
Teško je pronaći istomišljenike koji uspevaju da odole tehnologiji, prividnom komforu koji nude gradovi,kao i nadmetanju u svemu što nam je doneo liberalni kapitalizam.

Ljudi često misle da glumačke zvezde žive nekim posebnim životima. Ima li nekih “običnih pojava” u tvom danu (kućni poslovi, briga oko dece…)?
– Uspavljujem, kupam, hranim, šetam, učim note, slova i brojeve. Izmišljam novu bajku svako veče. I tako puta tri…Kod mene je vuk cesto vegeterijanac,Crvenkapa samo hoće da nasledi kuću od bake, prasići preobrate vuka u budistu i tako…

Čemu učiš svoje ćerke? Pomalo strog ili sasvim popostljiv tata?
– Učim ih da budu dobri ljudi. Učim ih da se smeju,da oproste i uzvrate kad moraju. Kad sam strog,obično se završi mojim jecanjem u osami.

Šta da uradimo da nam bude bolje?
– Dugo sam mislio da će evolucija to sama da uradi. Onda sam shvatio da čovečanstvo jurca u nazad. Na ovim nasim prostorima se prednjaci u tome. Mi smo nekako “napredni” u nazadovanju… Mislim da je ipak vreme za revoluciju. Kulturnu revoluciju. Pokušati svim snagama da se preobrati komšija,prijatelj, roditelj. Raditi ono što valja i ne dodvoravati se ukusu naroda koji je ispošćen, dresiran, izgladneo. Edukovati pokazivanjem lepote, umetnosti i ukusa. Servirati mu sve ono što nije ovo sto danas vidimo u svim medijima i u forumima medju “pogubljenim dušama”. Nekako učiti ljude da prepoznaju uvredu ineligencije i da se izbore za svoj stav. Stav koji je promisljen. Stav koji je otvoren. Stav koji nije agresivan. Stav koji tezi ljubavi.