Džu – džu

Nikad nisam bila sujeverna, baš nikad. Prolazim kroz merdevine, mazim crne mačke, ne pljuckam na bebe, kucnem o drvo ponekad, ali to više onako običajno, nego sa idejom. Nemam nikakve amajlije, džudžue i rituale, imam samo svog Boga sa kojim porazgovaram kada mi treba – ali sujeverje baš, eto nikad.

Ok. Lažem. Od košarke 95-te imam neki kvrc samo kada je sport u pitanju i ne mogu da ga rešim. To je bio događaj koji sam pratila sa uvek istom grupom prijatelja koje sam spontano počela da aranžiram i premeštam kako sam zapamtila da su sedeli prošli put kada smo dobili. Uz mesto ide i položaj tela koji bi valjalo ispoštovati, barem sam se ja trudila. Rezultat je vrlo često ukočenost, trnjenje i bolovi koji sevaju na sve strane. Dotle to ide. Mada, niko me nije čudno gledao, reakcije su bile ili zezanje mene (koje prihvatam, mogu da zamislim koliko je smešno) ili potpuno prihvatanje mojih molbi da zauzmemo poze, jer je valjda prirodno da čovek kad je napet pristane na tako nešto. Tad se sećam da sam bila na ozbiljnoj ivici da i ozvaničim svoje sujeverje, sećate se sto posto stručnog komentatora Zorana Radovića, koji u trenutku odahne (mnogo puta je tako odahnuo, hahah), pa kad neko zakuca nešto što nas dovede u veliku prednost, vikne „iiiii gotovo jeee..“. I onda odmah sledi obavezan obrt, pa svi odlepimo i hoćemo da gađamo tv.

Onda počneš da kapiraš da je zgodno da si sujeveran, da se makar prividno zaštitiš…

Više od sebe ja štitim Novaka. Sad posle ovog Rolan Garosa moram priznati da sam prevazišla samu sebe. Sa njim imam poseban odnos. Odavno sam, naime, još primetila da glatko dobija samo kada ne gledam i to apsolutno poštujem. Teško mi pada da ne gledam ceo meč, ali ne odstupam. Ne izlazim iz kuće, tu sam – ali ne pred tv-om, nego se motam okolo, slušam komentatora i spontano prošetam ispred ekrana, jer imam „puno posla“ po kući. U tuđim kućama je to malo teže, treba opravdati tu koreografiju, a da ne ispadneš baš mnogo lud. Gledam reprize i sednem ponekad da gledam u kontinuitetu delove kada ubedljivo dere nekog. Ako primetim da pri određenom mom mestu i pozi za sedenje ozbiljno dobija – onda se častim prenosom. Eto, olakšah dušu. Nadam se da me bar neko razume…

Moram da vidim kako će da me posluži nameštaj i društvo za Vimbldon, ali znaću to već prilikom prvog meča 🙂

Inače nisam sujeverna…a vi?